Alimentacija kao inspiracija

Reč je, naravno, o Lujzi Čikone, čije albume i filmove potpisnik ovog teksta nikada nije naročito „ljubio“ (sa časnim izuzetkom „Ray Of Light“ iz 1998), što ga nije sprečilo da se krajem septembra 2008. uputi na plažu Jaz kraj Budve, u nadi da će konačno podleći Madoninim čarima, te priznati svoju višedecenijsku zabludu kad je o njenim interpretatorskim veštinama reč. Dvočasovni šou (koji se uslovno može nazvati koncertom), sa svim tim zgodnim plesačicama i nabildovanim plesačima, buljukom vidljivih i nevidljivih muzičara, zaslepljujućim laserskim zracima i džinovskim LCD ekranima, bio je – jednom rečju – fenomenalan, ali je više podsećao na vrhunsku brodvejsku predstavu nego na pop-rok spektakl. Osnovnih karakteristika velikih pop-rok događaja – spontanosti, nepredvidivosti i razmene emocija – na Jazu nije bilo, mada se tokom izvođenja „She´s Not Me“ i „Miles Away“ činilo da u Madoninom glasu ima tuge, jer se uveliko pričalo da se njen brak bliži kraju. Međutim, performans na Ušću godinu dana kasnije bio je identičan onom u Budvi, iako je Madona u to vreme već bila eks gospođa Riči, uz to i zaljubljena u novog, znatno mlađeg dečka. Od te 2008. i turneje „Sticky & Sweet“, koja je promovisala album „Hard Candy“, pa do izlaska „MDNA“ prošlog meseca, malo toga dobrog zbilo se u Madoninom životu. Pored razvoda, suočila se i sa debaklom svog rediteljskog prvenca „W.E.“ (filma o abdikaciji Edvarda VIII), ušla je u šestu deceniju života, a i uspon Lejdi Gage ozbiljno je uzdrmao pop tron koji decenijama drži. Izlazak „MDNA“, najavljivan kao „uzvratni udarac Imperije“, nestrpljivo se iščekivao i zbog činjenice da se radi o prvom CD-u pod etiketom izdavačke kuće „Interscope“, koja se ugovorom obavezala da Madoni za svaki novi album iskešira fantastičnih 17 miliona dolara (eto jedne od dobrih stvari koje su joj se u međuvremenu desile). Kako se i Madona obavezala da će za deset godina snimiti tri nova albuma i odraditi isto toliko turneja za promotera Live Nation, bilo je interesantno videti kako će se i sa ovom vrstom pritiska nositi pedesettrogodišnja super-zvezda.

U jednom od retkih intervjua koje je dala pred izlazak „MDNA“, Madona je – pola u šali, pola u zbilji – rekla da je album morala da snimi da bi skupila pare za alimentaciju bivšem mužu, a pored par kurtoaznih komplimenata koje je uputila Lejdi Gagi nije izdržala da njen prošlogodišnji hit „Born This Way“ ne okarakteriše kao „previše poznat“ (tačno je, „Born“ neodoljivo podseća na „Express Yourself“). Međutim, i Madonin prvi singl „Give Me All Your Luvin’“, koji je u februaru najavio izlazak albuma, može se opisati skoro istim rečima – previše poznato, neinventivno, na momente i banalno. Pogledajte, uostalom, i spot koji je za pesmu snimljen, u kojem Madona prvo gura dečja kolica okružena čildresicama (među kojima su i M.I.A. i Niki Minaž), da bi u sledećem trenutku tajanstvena osoba zapucala na nju iz automatskog pištolja. No, tu je gomila ogromnih ragbista koji se bez razmišljanja bacaju i svojim telima štite Madonu od projektila, koja se i ne osvrće na žrtve oko sebe već peva: „Don’t play the stupid game, Cause I’m a different kind of girl!“ U sličnom tinejdž fazonu je i drugi dens singl „Girl Gone Wild“ u kojem nailazimo na još veće „mudrosti“ (recimo, „I know, Good girls don’t misbehave, Misbehave, But I’m a bad girl, anyway… Girls they just wanna have some fun“) koje nisu ni na nivou srednjoškolskih fantazija o „muvanju“ po ćoškovima diskoteka (o „pozajmljivanju“ stiha iz pesme Sindi Loper da i ne govorimo). Iako nije problem zamisliti Madonu kako ispod svetlucave disko kugle zavodi kakvo zgodno čeljade (njen najnoviji dečko je plesač i ima 24 godine), njenim godinama i statusu više bi pristajala zrelija lirika od „I’m like, hey, ey, ey, ey, Like a girl gone wild“.

Neobično dugačka lista autora pesama, kao i producenata koji su radili na „MDNA“ (pre svih braća Benasi, Vilijam Orbit i Martin Solveg), otkriva da je Madona imala dosta dilema oko toga koji bi pravac novim albumom trebalo da trasira. Po svemu sudeći, gđica Čikone nije imala uvid u srpsku mudrost koja ukazuje na to šta je rezultat aktivnosti gomile babica na jednom mestu, jer da jeste „MDNA“ ne bi zvučao tako konfuzno i – što je još gore – šuplje, predvidljivo i dosadno.

To se naročito odnosi na pesme koje je producirao Solveg („Turn Up the Radio“, „Give Me All Your Luvin’“ i „I Don’t Give A“), pri čemu je „I Don’t Give A“ donekle interesantna zbog činjenice da u njoj Madona prvi put javno komentariše događaje tokom razvoda i žali što nije imala predbračni ugovor („You were so mad at me, Who’s got custody? Lawyers, suck it up, Didn’t have a pre-nup“), usput nas uveravajući da život samohrane majke nije lak, jer – eto – ona nema vremena ni za manikira: „Children, on your own, Turning on the telephone, Messages, manager, No time for a manicure“ (pa vi posle kažite da multimilioneri samo uživaju!). Još nekoliko pesama se direktno ili indirektno bavi Madoninim bivšim mužem (u „Some Girls“ se nalazi i stih „fake tits and a nasty mood“ posvećen, najverovatnije, Ričijevoj novoj izabranici), pri čemu je jedino nežna balada o razlazu „Fallin Free“ zaista vredna pažnje. Generalno gledajući, bolji deo „MDNA“ su pesme koje je producirao Orbit (radio i na „Ray Of Light“), pa tako elektro akustična „Love Spent“ ima interesantan uvod na bendžu i vešto ubačen sempl iz „Hung Up“, dok petominutni, mračni haus-dens „Gang Bang“ ima i stih „If I see that bitch in hell, I want to see him die“ posvećen – znate već kome. Vredi istaći i romantičnu „Masterpiece“ i pulsirajuću „I’m Addicted“ braće Benasi koja bi mogla biti sledeći (dobar) singl, ali kad čujete „Superstar“ i klišee tipa „You are perfect just the way that you are, You’re Mike Jordan … Oooh la la, you’re my superstar“, ne možete a da ne pomislite da je njihov autor neko od Madonine dece (daj bože da stvarno i jeste!).

Ono što najviše nedostaje „MDNA“ jeste bar jedna velika pesma i on neće ostati upamćen kao značajan album. Nije prvi put da Madona nema jasan koncept i da zvuči rastrzano i na momente umorno i depresivno, ali jeste prvi put da je snimila album uslovljen stavkama striktnih ugovora koje je morala da poštuje. To joj, očigledno, ne prija, a jedini koji može zadovoljno da trlja ruke zove se Gaj Riči – alimentacija je već legla na njegov račun. Ocena 5/10