Kanonski povratak veri

                       P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; } A da bi taj drugi i pokušao to da učini – mada je sada, je li, odveć kasno – morao bi da ispuni najmanje tri uslova: da ima harizmatičnog pevača sa opsegom glasa od šest oktava, da piše bučne pesme koje su i angažovane i cinične i neurotične i, konačno, da bez većih problema „klizi“ iz jednog u drugi muzički žanr, ponekad i više puta u okviru jedne pesme ili celog albuma (neki bi ovde dodali i četvrti uslov, ali „biti malo lud“ je valjda zajednička odrednica svih onih koji za 'leba zarađuju baveći se muzikom). Sve pobrojano je, naravno, našlo svoje mesto na „Invictusu“, čijih deset kompozicija ne samo da svedoče o zadivljujućoj vitalnosti grupe, nego i iznova potvrđuju da je njen zvuk toliko originalan da ga nije moguće uporediti ni sa jednim drugim koji se danas na svetskoj sceni može čuti.

Pažljiviji i radoznaliji slušalac će, naravno, ipak otkriti uticaje drugih izvođača: recimo, hevi metal podloga mračne „Separation Anxiety“ je veoma u Black Sabbath stilu, ali je Patonova interpretacija – koja evoluira od zlokobno-šapćuće do neurotično-vrišteće – i postepeni melodijski prelazak iz alt-metala u treš-fank ipak čine tipičnom fejtnomorovskom pesmom, po zvuku najviše sličnom onim koje su mesto našle na „Angel Dust“ iz 1992. Tu su i gitarske upadice u Najl Rodžers stilu (horor-rege „Rise Of The Fall“) i kilingdžouk-arijemovska kombinacija harmonija i ritmova u „Black Friday“, ali je produkcijski sve upakovano tako da ne odstupa značajnije od estetike po kojoj je bend bio i ostao prepoznatljiv. U tom smislu, stiče se utisak i da su FNM vodili računa da novim pesmama „pokriju“ skoro sve albume na kojima je pevao Paton, pa je tako singl „Superhero“ svojevrstan nastavak „Epic“ sa albuma „The Real Thing“ (1989), melanholična balada „From the Dead“ bi odlično „legla“ i na „King for a Day…“ (1995), dok je pop-rokerska „Sunny Side Up“ atmosferom vrlo bliska prethodniku „Album of the Year“ iz 1997.

Za preostale pesme se može reći da u izvesnoj meri ne poštuju FNM kanone i, možda, ih baš to i čini najzanimljivijim i najintrigantnijim na albumu. „Cone of Shame“, recimo, počinje nemelodičnim rifom koji stvara pomalo bizarnu špageti vestern atmosferu upotpunjenu pevačevim monologom, da bi posle prvog prelaza na bubnjevima ona momentalno iščezla pred naletom bučnih gitara i ritam sekcije koje, ipak, nadjačava Paton ekstatično uzvikujući: „I'd like to peel your skin off, So I can see what you really think, Or if there is anything, Under that cone of shame“. NJoj potpuno suprotan je šestominutni epski gotik-metal-flamenko „Matador“ (čije je stihove „The hangman's ass, Would serve you well, Now we're coming back!“ beogradska publika imala priliku da čuje još 2012. na Belgrade Calling festivalu), dok singl iz novembra 2014. „Moterfucker“ donosi i mračno-apokaliptičnu atmosferu, i marševski ritam bubnjeva, i Patonovo ljutito repovanje („Get the mother fucker on the phone, the phone“) i zvečeći gitarski solo u završnici i političke komentare („Hushing out the public in a strike without a drone“) koji aludiraju na moderne metode „implementiranja“ demokratije i „zaštite“ građanskih i ostalih sloboda kojima težimo.

Zbog svega rečenog se „Sol Invictus“ može, bez zadrške, proglasiti ne samo jednim od najboljih u FNM diskografiji, nego i jednim od najboljih povratničkih albuma ikada, sa dobrim šansama da se na kraju godine nađe i među top pet rok ostvarenja u 2015. uz Blurov, takođe povratnički, „The Magic Whip“. Znači li to da ćemo ovu godinu pamtiti samo po neočekivano dobrim uskrsnućima rok dinosaurusa ili ipak postoje i mlađe snage koje mogu da odgovore izazovima „raspomamljenih“ matoraća?

Evo, prvi u redu su Mumford & Sons, nestrpljivi da pokažu svoje novo čedo „Wilder Mind“. Dobro, momci, hajde da vidimo su čim vi pred sveta izlazite.

Ocena: 8/10