Marko Grabež i KOIKOI povodom neobjavljenog albuma: Ko čuje u četvrtak, čuo je. Do jeseni!

„KOIKOI svira novi album koji nije još ni izašao. Ko čuje, čuo je. Do jeseni“, nadovezuje se bend najavljujući muzičku premijeru 24. aprila, s početkom u 21 čas, u klubu Karmakoma.

Poznat po žensko-muškom višeglasnom pevanju koje prati poigravanje sa indi rokom, post-pankom i elektro popom, bend je svojom hipnotično-harmoničnom autorskom muzikom, vizuelno smelim i estetičnim spotovima, pojavljivanjem na Hali Gali kompilacijama, osvojio ljubav domaće, regionlne, ali i srca publike širom Evrope u kojoj su mnogo puta nastupali.

Za predstojeći koncert se može reći da nosi pomalo „vintidž“ sentiment, s obzirom da se promocija njihovog prvog albuma „Pozivi u stranu“ odigrala na istom tom mestu, pre četiri godine, u nekadašnjoj bašti kluba Dragstor.

KOIKOI čine Emilija Đorđević (bas gitara, vokal), Emilija Đonin (klavijature, vokal), Ivan Pavlović Gizmo (bubanj, semplovi) i Marko Grabež (gitara, vokal) koji povodom ekskluzivnog izvođenja neobjavljenog albuma „O sreći u snovima“, u okviru programa Koncerti za 200, govori za naš list.

Vraćate se na „mesto zločina“ – ili bolje rečeno, sveto mesto beogradske alt scene – gde smo slušali mnoge „prekul“ svetske i domaće sastave, kao i promociju vašeg prvog albuma „Pozivi u stranu“ – sada u njegovom novom ruhu, u klubu Karmakoma. Po čemu ćete pamtiti letnji Dragstor? Verujem da mnogi tamo imamo pregršt nezaboravnih večeri, početaka, koncerata i uspomena…

– Letnji Dragstor je bio glavno utočište svima koji leti ostaju u Beogradu ili su bili na moru, pa im je ostalo da osmisle ostatak leta. Nekako se uvek dešavalo da baš tada budu najjače žurke i koncerti. Tako je bilo i nama. Krajem juna promocija našeg prvog albuma se desila tik nakon „lockdowna“. To je faktički bila prva nedelja da su dozvolili koncertna dešavanja. Možete li da zamislite tu euforiju i taj naboj energije na tom koncertu? Što je najsmešnije, to nam je jedan od slabije odsviranih koncerata u smislu uvežbanosti. Bili smo na samom početku, grešili smo dosta. Ali, nekako je to bila najmanje bitna stvar u tom trenutku. Za nas je to predstavljanje prvog KOIKOI čeda, a publici prvi izlazak iz kuće. Haha. Pritom je naš producent Uroš Milkić to veče postao tata po drugi put. Jedna od lepših večeri u mom životu. Verujem da će Karmakoma u četvrtak biti posebno lepa, jer donosimo nešto skroz novo sa većom zrelošću.

Karmakoma nastavlja tradiciju, a sada ćemo tamo čuti i vaš još neobjavljeni drugi album „O sreći u snovima“. Šta možete da nam otkrijete o njegovom nastanku, zvuku, pesmama i inspiracijama – a da ne otkrijete baš previše pre njegovog izlaska.

– Mogu samo da kažem da je novi album pripreman jako dugo i deli neke najdublje i najintimnije porive svih nas četvoro. Najbliži naši prijatelji koji su već slušali album kažu da stvarno može da se posmatra kao jedna celina, a ne kao skup pesama. Ima svoj početak, sredinu i kraj. Čini mi se da smo ga malo zamračili u odnosu na prvi. Ali, to je valjda prirodna stvar s obzirom na naše kolektivno osećanje/stanje.

Šta će još obeležiti ovu svirku i atmosferu? Hoće li se na koncertu izvoditi isključivo nove pesme jer koliko god da gorimo od želje da ih čujemo, verujem da će publika podjednako želeti da u glas zapeva „Mimoze“, „Hrast“, „Misisipi“, „Krinolinu“…

– Nećemo vas razočarati (osmeh), ne možemo mi bez starog albuma. A s druge strane treba ipak i ispuniti celovečernji koncert. Lep je osećaj, shvatili smo pre neki dan da sa novim albumom i Hali Gali kompilacijom imamo 23 pesme na repertoaru. Sad ulazimo već u one slatke muke šta ostaviti a šta izbaciti, pogotovo na festivalskim slotovima od sat vremena.

Kada se osvrnete na dosadašnje, već veoma bogato muzičko iskustvo – od pravljenja muzike za pozorišne predstave, preko nastupa na Hali Gali festivalima, solo koncerata, pa sve do nastupa u Francuskoj, Nemačkoj, Slovačkoj, Estoniji i zemljama regiona – u čemu osećate najveću strast? Šta vas, kao ljude i umetnike, drži u ljubavi prema muzici i da li imate neke posebne momente ili događaje koje biste kao drage izdvojili?

– Znam da ovo može da zazvuči otrcano ili možda malo patetično, ali glavno gorivo i pokretač smo mi jedni drugima. Kada se okružiš ljudima koji su spremni na razne vratolomije poput vožnje iz Slovačke u Dalmaciju dan za dan, pa onda u Rumuniju iz Slovenije, jasno je da su u pitanju fanatici i da ne bi moglo ništa od toga da se desi da ne volimo toliko ovaj bend i muziku koju pravimo.

Bonus pitanje, jer osećam da trenutno ne možemo da zanemarimo studentske proteste i blokade ispred RTS-a, Turu do Strazbura, ali i ture do gradova u Srbiji. Kako kao umetnici i mladi ljudi doživljavate ovo što se dešava?

– Mislim da su svi veliki stavovi na ovu temu i sve reči suvišne, citiraću pametnije od sebe: Pumpaj!