Panonski mornar u matičnoj luci

 Između bine i ograde nalazio se prostor koji je podsećao na ono što se na velikim koncertima naziva fan pit ili golden circle. Kako je u pitanju bio besplatan koncert, a taj prostor širine od oko 20 metara najpre je zauzimalo samo obezbeđenje, brzo je postalo jasno da nije u pitanju nikakav fan pit već mesto za VIP zvanice.

Negde oko 20.30, dok su fanovi uveliko pevali Đoletove pesme koje su se ređale na video- bimu, pojavio se čovek koji je u narednih deset minuta bio glavna zvezda večeri. Uz aplauze, povike i poneki zvižduk, u prostor između bine ušetao je bivši (a možda i budući predsednik) Boris Tadić. Usledilo je i rukovanje sa publikom, u košarkaškom stilu, uz buket fotoreportera i kamermana koji su ga pratili, a ubrzo se oko njega u istom prostoru stvorila i šarolika masa, od 7 do 77 godina, utisak je – pažljivo odabrana samo za ovu priliku. Tek pošto je uzbuđenje oko gosta iznenađenja splasnulo, na binu je mogao da izađe i najpoznatiji panonski mornar, glavom i sedom bradom – Đorđe Balašević.

– Dobro veče dragi moji. Prošlo je 12 godina od kako sam ovde svirao na prvu majsku subotu. Od tada do sada mnogi su se prošetali ovde ispred bine, i znani i neznani, i zvani i nezvani, ali znajte da su svi oni bili samo gosti i ništa više od toga – kao da se posle prve pesme i sam Đole pravdao zbog toga što mu je ukraden momenat pre izlaska na binu, a možda i zato što je koncert upravo zbog čekanja VIP zvanica kasnio skoro sat vremena, kako se kasnije šuškalo u masi.

Balašević je sa svojom Panonskom mornaricom, odnosno muzičarima obučenim u mornarska odela, na bini koja je bila dekorisana kao brod, koncert otvorio numerom „Novi Sad“ (obrada njegove pesme „Noć kada sam preplivao Dunav“). Više od tri sata svirke na koncertu nazvanom „Panonska mornarica NS u matičnoj luci“ nisu bili dovoljni da se izvedu svi najveći hitovi, ali zato nisu izostali „Oprosti mi Katrin“, „Ne lomite mi bagrenje“, „Ringišpil“, „Neki novi klinci“, „Ja nisam luzer“… Predizborna ćutnja je učinila svoje da poznati muzičar ovaj put u govorima između pesama ne pominje političare, mada ime bivšeg premijera Radomana Božovića ipak nije preskočeno.

Obezbeđenje u VIP delu je svoj posao obavljalo rigorozno, pazeći da maltene ni komarci (koji su se kao za inat baš sinoć pojavili) ne prolete tuda. Utisak je i da je upravo taj prostor bio više čuvan nego sama bina, na koju je pred sam kraj koncerta jedna „pomahnitala“ devojka uspela da se probije i zagrli Balaševića, kome očigledno nije bilo nimalo prijatno zbog tog gesta. (Ne)zvani gost je koncert napustio pola sata pre kraja, a simbolično uz zvuke refrena „a mene čeka bela lađa…“ Đole je i posle toga otpevao tuce pesama, a nastup je završio sa uobičajenom „Odlazi cirkus“.

Ulice Novog Sada su do dugo u noć bile zakrčene masom koja je napuštala Trg slobode. S obzirom na to da ne postoji zvaničan podatak posete u vidu prodatih karata, bilo bi nezahvalno ocenjivati da li je na potpuno krcatom platou ispred Gradske kuće bilo 30.000, 40.000, 50.000 ili više ljudi… Ako bi baš morala da se opiše količina ljudi, onda je najbolje reći da se masa otprilike protezala od SNP-a (Srpskog narodnog pozorišta, a ne neke stranke…), pa sve do Dunavskog parka.