Istorija popularne kulture na ovim prostorima generalno počinje sa periodom koji se naziva vesternizacijom // Nove godie su se dočekivale u bioskopima // Mi protiv TV utorka // Do informacija se stizalo slušanjem „Glasa Amerike” // Bum popularne kulture dolazi sa počecima rokenrola // Imali smo model prosvetiteljsko-državne kulturne politike // Kragujevačka „paklena pomorandža” i KG „paket aranžman” // Nekadašnji cenzori, za razliku od današnjih, umetnicima nisu ugrožavali porodicu i egzistenciju
Zašto masovna kultura? Pop kultura, rok kultura, subkulura… ne samo muzička, već ulična, modna… stil i način života… istraživanja urbane kulture… Počeo sam time da se bavim objavljući u tadašnjoj „Nezavisnoj svetlosti” početkom 2000.-ih feljton koji se bavio posleratnom urbanom scenom Kragujevca. Bila je to priča o prvim igrankama, mestima za izlaske, tadašnjim muzičarima popularne muzike: džezerima, rokerima… načinu života mladih…
***
Danas je nepojmljivo da su mladi nekada nove godine dočekivali u bioskopima, geldajući američke filmove tokom novogodišnje noći. Bilo je vrlo interesantnih manifestacija u gradu. U sali bioskopa „Pionir”, koja je bila baš reprezentativna, čak su je poredili sa beogradskim „Kolarcem”, ekipa iz Doma omladine, predvođena budućim političarom Bucom Pavlovićem pravila je program „Mi protiv TV utorka”. Pošto u to vreme, utorkom nije bilo programa TV Beograd, jedan dan u nedelji su „pauzirali” kragujevački „domci” su pravili kolažni program sa kraćim glumačkim delovima, uglavnom skečevima, svirkom i animirali publiku. I ljudi su dolazili da to gledaju.
***
U to vreme, kulturni život, barem na osnovu svedočenja sagovornika u mojim istraživanjima, bio je mnogo izraženiji nego danas. Ljudi su kulturu shvatali i prihvatali kao normalni, svakodnvni deo života. I nisu bili usmereni samo na posao, kuću, kafanu…, nego su aktivno radili i stvarali, pratili sve kulturne programe i učestvovali u kulturnom životu. Naravno, bilo je vrlo angažovanih dela (jer je popularna kultura uvek angažovana), mnogo autora čiji je rad i dan-danas aktuelan ali i puno cenzurisanja.
Kad se kaže popularna kultura, u nekoj teorijskoj osnovi, pre svega se misli na rok muziku, film, TV emisije, andergraund knjige, strip i video igre. Međutim, ona je mnogo šira, recimo, u Kragujevcu, i ja je u svojim istraživanjima i knjigama „Vrele šezdesete” i u novim radovima „Od opanka do panka” i pratim u svim tim segmentima.
***
Istorija popularne kulture na ovim prostorima generalno počinje sa periodom koji se naziva teoretski „vesternizacijom”, jer ta kultura pre svega dolazi sa Zapada na ove prostore. To se dogodilo ne odmah posle Titovog istorijskog – ne Staljinu, nego kao posledica jednog šireg otvaranja Jugoslavije. Mediji, pre svega propagandno glasilo američke vlade „Glas Amerike” počinju sa puštanjem džeza na svojim talasima. U prvoj knjizi „Vrele šezdesete” pišem o tome kako su prvi džezeri ovde u Kragujevcu, ali i u celoj Srbiji i Jugoslaviji, dolazili do informacija koje su stizale iz sveta slušajući „Glas Amerike”.
Prvi KG džezeri kreću na koncert u Smederevskoj Palanci 1957. godine (prvi desno je Milenko Jović – Mile Žljoka, džez profesor iz „Smakove” istoimene pesme Izvor: „Vrele šezdesete”
***
S jedne strane postojao je taj alternativni kanal, kao što je „Glas Amerike”, a sa druge strane vlast se određuje prema tome da ako već postoji „nešto” i mi ćemo „to” da legalizujemo. Nakon perioda popularizacije džeza počinju i prve igranke, sa laganom muzikom poput šlagera. One su bile masovnije posećene a džez je ostao neka vrsta alternative. Konkretno u Kragujevcu su ljubitelji džeza, od kojih su trojica činili to diksi jezgro „Sedmorice mladih” (Ljuba Milić, Zoran Raković Tasa i Branislav Todorović Kikere), su nastupali u Sokolani u Staroj koloniji. Dok je ceo gornji deo Soklane slušao popularne havajske pesme, italijanske kancone i francuske šansone oni u u donjem delu za neklicinu svirali prve džez koncerte sve dok nisu otišli u Beograd.
Beogradski diksilend ansambl u Rusiji pre nego što su postali „Sedmorica mladih” Izvor: „Vrele šezdesete”
***
Pravi bum popularne kulture na ovim prostorima dolazi sa počecima rokenrola. Ono što je isto bilo interesantno, to je da je, zapravo sam Tito, odobrio da jedan od tih „električarskih sastava” kako su ih tih, početnih dana nazivali svira na proslavi Dana mladosti s tim što su imalo obezu da na nastupima uz obrade poput „Šedouza” ubace poneku pesmu revoluconarnog repertoara. Njemu, Titu se to dopadalo.
***
Prvu Gitarijadu održanu 1966. godine u Velikoj hali beogradskog Sajma prenosila je tadašnja Radio televizija Beograd u emisiji „Koncert za ludi mladi svet”.
Napravljena je i druga Gitarijada godinu dana kasnije. Te, iste 1967. u dvorani bioskopa Zastava održana je i prva kragujevačka gitarijada. Interesantno je da jedan kragujevački bend „Daleki Horizonti” nastupao na prve dve beogradske gitarijade. Zvanični žiri Druge beogradske gitarijade proglasio je Slobodana Kominca „Daleki horizonti” (uz Radana Valčića „Crni biseri”) za najboljeg pevača gitarijade koja je održana pred 10.000 gledalaca. U Kragujevcu igranke, sem Sokolane, počinju da se sviraju u Vatrogasnom domu, Medicinskoj školi, Mašinskom fakultetu, Domu kulture…
„Senke” jedan od prvih KG rok bendova Izvor: „Vrele šezdesete”
***
Tada je postojala decentralizacija kulture, za razliku od današnjeg vremena. I, uopšte, ako se gleda cela kulturna politika tog perioda, ona se ugledala, ne samo na Zapad i Ameriku po popularnoj kulturi, nego i na Evropu, što je vrlo bitno za sadašnjicu. Mi smo tada kao zemlja imali model, takozvani prosvetiteljsko-državni, koji je dolazio iz francuske kulturne politike, gde je Anri Malro, ministar kulture i De Golov prijatelj, krenuo u takozvane „decentralizacije odozgo na gore”, jer je želeo da u svakom selu mladi mogu da vide umetnička dela koja su bila u Parizu i slično.
***
Ono što je interesantno, mi smo preuzeli tada taj model decentralizacije, i recimo, u Jugoslaviji su tadašnji „donosioci odluka” u samom njenom vrhu po tom prosvetiteljskom modelu za razliku od današnjih otvarali domove kulture i kulturne centre po svim selima. Takođe, osnivali su se i domovi omladine koji su bili prvi polivalentni kulturni centar u gradu. Tu su pod jednim korovom bili: recitatori, muzičari, budući glumci, slikari, pisci… Ali i neki koji su se bavili politikom, poput pokojnog Dragiše Buce Pavlovića, koji je smenjen kao Stambolićev kadar, posle Osme sedmice, jer se zalagao za drugačiju politiku od one Slobodana Miloševića.
Na primer, u Kragujevcu je, o čemu pišem u svojoj drugoj knjizi „Od opanka do panka”, napravljen najveći skup iz oblasti kulturne politike u bivšoj Jugoslaviji, takozvani – Kongres kulturne akcije. Na njemu se tri-četiri dana nisu vodile samo priče priče o kulturnoj politici, već i odvijala i druga dešavanja. Učestvovao je sam državni vrh na čelu sa Latinkom Perović, koja je isto imala svoj govor o kulturnoj politici. Na Kongresu su bili najpopularniji glumci poput Milene Dravić, ugledni književnici tog vremena kao Radomir Konstantinović… i oni su predstavljali kulturnu politiku zemlje.
Tajna premijera zabranjenog filma „O.D. S.” Zorana Petrovića na FDU 1971. godine Izvor: „Od opanka do panka”
***
Događaj koji se desio van samog kongresa, a koji je organizovan po mojim istraživanjima za knjigu, od strane učenika Prve kragujevačke gimnazije, je spaljivanje tadašnje šund štampe (ČIK časopis, magazin Start…) koja je po njima bila „opasna” i opscena zbog pritajene erotike. Takve novine su prema njihovom mišljenju „kvarile moral”. Mislim da je događaj bio isceniran, kao što se i danas „radi po potrebi”, da bi se napravio politički obračun sa srpskim liberalima. Ipak, tadašnja kulturna politika je štitila bazičnu što je otvorilo širom „scenu” za masovnu kulturu.
***
Naravno da je i popularna kultura bila pod cenzurom i verovatno najpoznatiji oblici su vezani za takozvani „crni talas” u jugoslovenskoj kinematografiji, ali bilo je i pisaca koji su (pod)padali pod udare cenzora. Kragujevčanin Vidosav Stevanović, je zbog svoje prve knjige priča „Refuz mrtvak” imao više sudskih procesa. On je pisao o socijalnoj tematici a optužen je da je „Kragujevac prikazao u najgorem svetlu”. Prema njegovim rečima spasla ga je od Komiteta, tadašnja prva političarka Srbije, takođe Kragujevčanka, Latinka Perović.
Kongres kulturne akcije u Kragujevcu ispred bioskopa „Šumadija” Izvor: „Svetlost”
***
Vidosav je naveo i primer reditelja Žike Pavlovića, koji je zbog cenzurisanja crnog talasa sa mesta profesora FDU bio skrajnut na „položaj” nekog „rukovodioca za učilia” ili tako nešto. Ali, ono što Stevanović ističe, a što je vrlo bitno za današnje vreme u kome imamo veliku represiju nad kulturom, da mu tada, nisu dirali egzistenciju i porodicu. Za razliku od danas, gde imamo primera kada se upravo umetnici ugroženi čak i po tom pitanju.
***
Primera, cenzure i bunkerisanja vezan za Kragujevac je film „O. D. S. („Ovde dolazi svako”) Zorana Petrovića. Bio je to njegov diplomski filmu, koji je te 1971. godine bio pozvan na čuveni martovski filmski festival, jedan od najstarijih, zapravo beogradski festival dokumentarnog i kratkog filma. Uz još dva filma „Nedostaje mi Sonja Heni” i „Kolt 15 Gap” Petrovićev film je bio zabranjen zabravljen u bunkeru sve do negde 2000.-tih godina. A Zoran nije mogao da se bavi filmom, nego je radio posao kao školovan čovek u na RTS-u, u dokumentarnom programu.
***
Slučaj koji je direktno isto vezano za cenzuru i represiju nad kulturom, je jedna od prvih, antiratnih muzičkih manifestacija u Srbiji – Koncert za mir, u organizaciji tadašnjeg Studentskog kulturnog centra, odmah nakon, slične manifestacije JUTELA u sarajevskoj „Zetri”. Preko direktnog prenosa na Televiziji Beograd koncert je gledala cela Jugoslavija. Zbog toga je smenjen tadašnji urednik prenosa, a Branislav Cole Kovačević je posle toga sa svojim saradnicima dobio otkaz, bukvalno je proteran iz SKC-a.
***
U Kragujevcu takođe postoji strip scena koja je aktuelna do današnjih dana, a jedan od prvih njenih autora Dragan Čekanović Džigi, je radio stripove za tadašnje studentske „Poglede” ( još nisu bili profilisani kao politička novina), po uzoru na druge omladinske listove. Čekanović je imao jako interesantan stil, i ono što je zanimljivo, broj sa njegovim zabranjenim stripom je bukvalno „sklonjen” u štampariji. Radilo se o aluziji na tada aktuelno, isporučivanje iz SAD u SFRJ ustaškog političara i ministra zdravlja u NDH Andrije Artukovića i on je napravio jednu satiričnu aluziju na to. Ceo tiraž jednostavno nije „izašao” iz štamparije.
Kaiš iz zabranjenog stripa Dragana Čekanvića Džigija u „Pogledima” Izvor: „Od opanka do panka”
***
Igrom slučaja, jer sam ovde rođen najbolje sam znao primere i istraživao Kragujevac u tom istorijatu popularne kulture. Međutim, a to je istakao recenzent moje prve knjige, jugoslovenski novinar Petar Janjatović, ono što sam ja pisao u „Vrelim šezdesetim” je zapravo bilo imanentno svakom gradu SFRJ. Taj tip, popularne kulture je bio jednostavno svuda prisutan u većim centrima.
***
Za period od kraja rata pa do 70.-ih godina, što se tiče urbane kulture, može se reći da je bio – romantičarski. Isijavao je jedan, hajde da ga nazovemo – duh obnove, verovanja u bolje sutra. Još nisu bile izražene, sve one, podele, niti krenula ona velika kriza koja će dovesti do brutalnog raspada zemlje 90-ih.
***
Istraživanje novije istorije, ne samo naše, neizostavno je vezano i za ono čime se ja bavim, a to je popularna kultura koja je zapravo njen sastavni deo. Ona na pravi način dopunjuje opis života na ovim prostorima, i kako kaže Pol Tompson, britanski istoričar koji je uveo terminologiju „usmene istorije”, bez beleženja tih kazivanja aktera tog vremena nije potpuna. Ne možemo se samo oslanjati na zvanične istorijske izvore.
***
U drugoj knjizi „Od panka do panka” već „ulazimo” u vrlo turbulentna vremena, pojave subverzivnih i alternativnih pravaca kod nas. To je vreme panka i novog talasa, televizija, omladinske i studentske štampe, koja na sasvim drugačiji način tretira urbanu kulturu i njene pojave u medijskom prostoru.
Vuja „KBO” patrijarh kragujevačkog panka u „gimnazijalcu” Izvor: „Od opanka do panka”
***
To je već vreme ŠRAF-a (Šumadijskog rok alternativnog festivala) koji je punio Halu „Jezero” onda mladim i novim bendovima iz cele Srbije. Taj period je vezan i za pojavu klupske scene u Kragujevcu, prvi street art, priče o prvim grafitima, brejkerima, hip-hoperima i slično… Ali i o drugim subkulturnim grupama, kao što su, na primer, uz već pomenute pankere, bajkeri, gradske bande, navijačke grupe…
***
Predstavljam i knjigu još jednog autora, koji je, po meni, odskočio van kragujevačkih dometa a koji je pisao upravo o gradskim temama, gradskim, bandama. Ta knjiga je po meni „Kragujevačka paklena pomorandža”, roman Aleksandra Stamenkovića „Gromovnici”, gde je opisao pojavu onoga što ste mogli da vidite u filmu Voltera Hila „Ratnici podzemlja”. Iz tog, nekog subkulturnog miljea je i navijačka grupa „Crveni đavoli”, koja je producirala zajedno sa svojim fanovima i muzičarima album sa navijačkim pesmama u rok maniru.
Koncert za mir u Šumaricama 1991. godine Foto: Miroslav Mikica Petrović
***
U „Od opanka do panka” podsetio sam i na, kako sam ga nazvao, „Kragujevački paket aranžman”, odnosno kompilacija „Know Your Rights”, koja je došla kao inicijativa civilnog sektora, odnosno organizacije koju vodim NVO „MilenijuM”, kada su kragujevačke grupe svirale pesme na temu promocije ljudskih prava još 2000. godine. Eto, tema je i dan-danas aktuelna, a neke od pesama, poput, recimo „Zgubidana” grupe „KBO” kao da je sad rađena.
O sagovorniku
Senior ekspert za kulturu, medije i javne politike sa preko 30 godina iskustva u medijima, kulturi, NVO sektoru i autorskim projektima dr Vladimir Paunović rođen je 1966. godine u Kragujevcu. U svom radu specijalizovao se za institucionalni razvoj, kulturne politike, javnu komunikaciju i menadžment projekata. Doktorirao na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, sa temom decentralizacije kulturnog sistema Srbije.
Vladimir Paunović Foto: Dimitrije Petković
Tokom rada u medijima bio je glavni i odgovorni urednik Radio Televizije Kragujevac, novinar i urednik regionalnih i nacionalnih medija, osnivač i glavni urednik portala Popforum.rs. Osnivač je i direktor KRAF-a (Kragujevački festival antiratnog i angažovanog filma, kao i koosnivač i inicijator festivala i manifestacija: Arsenal Fest, Šumadijski bluz i džez festival, BAŠTeAtar, Međunarodna strip konferencija Kragujevac…
Takođe je osnivač i direktor NVO „MillenniuM” sa više od 100 realizovanih projekata u oblasti ljudskih prava, edukacije i civilnog društva (od 1999. godine do danas), koautor i implementator strategija razvoja civilnog sektora i projekata sa EU, UNESCO, UNDP, USAID.
Autor i producent dokumentarnih filmova: „Kongres zaborava”, „Živi zid”, „Crveni barjak”, „Koncert za mir”. Autor knjiga i naučnih članaka u oblasti kulture, medija i kulturnih/javnih politika poput „Vrele šezdesete: KG urbana hronika no 1. (1950-1970)”.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Interesovanje za EXIT to Montenegro premašilo je sva očekivanja – dva festivalska poglavlja na crnogorskoj obali već broje više od 40.000 registracija, što će Ulcinj, Veliku plažu, Budvu i Bečiće ovog leta učiniti jednom od najuzbudljivijih tačaka evropske festivalske sezone. Štaviše, zbog velikog broja prijava postoji mogućnost da registracije uskoro budu zatvorene.
Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.
Foto: „MileniuM”
