Sve sutrašnje žurke

Bila je to upravo neverovatna zbirka poetizovanog govora i nesavladivog poja na jezicima trijumviratskog naroda žena ovde, sa njihovom unikatnom artističkom senzualnošću. Sve to poput avangardne drame uživo, u kojoj uzdisaji, režanje, mumlanje, zavijanje, mrmljanje, gugutanje, huktaji i kričci, odvode do jednostavno zadivljujuće snage glasa Svetlane Spajić. Čestitke za ovaj ženski tour de force.

Slede Gramosteanj iz Skoplja ispod svojih fascinantnih odora, sa autentičnim držanjem, plesom i nepokornim cincarskim glasovima armanjskog naroda koji se razležu prirodom i predelima, ničim podvrgnuti zatvorenom prostoru, čak i kada nastupaju u regularnoj koncertnoj sali kao ovom prilikom.

No, sve to bio je zalet za subotnje natprirodno iskustvo sa gitarom Meri Halvorson. Muzika koja još nije izmišljena i nema stoga imena, jedan rečju „cool“ kovitlac imaginacije Halvorsonove i njenih kontrabasiste i britkog bubnjara, nezaboravna nežna treperenja koja smenjuju orkanski udari slavnih trenutaka mašte ljudske rase. Doživljaj koji se može porediti još samo sa onom okeanskom kontemplacijom Vejna Šortera na otvaranju Beogradskog džez festivala jesenas.

Svojevrsna nadnaravnost važeće zbilje, nastaviće se međutim i dalje sa nemačkim Kammerflimmer Kollektief i njihovom opojnom, obuzimajućom muzikom, koja uvodi u trans kombinacijom harmonijuma, vrlo ekspresivnog kontrabasa i električne gitare koja upravlja i svom silom dodatnih izvora zvuka i ritma na sceni. Sneni i neodoljivi pevački gest dame za harmonijumom imena Hajke Aumiler ispod njene Motorhead majice, nešto je nalik Niko, ili u novije vreme Lizi Germano i Kendri Smit, ali je celokupno ozračje instrumentalnog stava iz kraut-roka a la Can. I, o da, ovi predani trudbenici imaginacije stvarno odvode na one velvetovske „Sve sutrašnje žurke“, dok se vi osećate odistinski potreseni i privilegovani da se sa njima u društvu zaputite baš tamo. Događaj sezone.