Sećanje na detinjstvo 1

U Narodnoj biblioteci Srbije otvorena je izložba „Dečje novine – gigant jugoslovenskog izdavaštva“ posvećena jednom od najvećih jugoslovenskih izdavača listova, časopisa, knjiga i stripova za decu i odrasle, zastupljenog na svim kontinentima.

Izložba je realizovana u saradnji sa Muzejom rudničko-takovskog kraja, čiji je autorski tim, koji čine: Ana Cicović, Tanja Gačić, Ana Bolović i Aleksandar Marušić, i potpisuje.

Otvaranju je prisustvovala i jedna od autorki izložbe, Ana Cicović, i tom prilikom podsetila na istorijat Dečjih novina. List se razvio krajem 1956. godine kada je grupa nastavnika i učenika poželela da afirmiše dečje stvaralaštvo tako što će izdati školski list. Kasnije je u realizaciji programa učestvovalo preko 25.000 dece saradnika koji su slali svoje sastave, fotografije i crteže. Potpisivanjem ugovora sa kompanijom Volta Diznija 1966. započeta je saradnja koja će trajati tri decenije, a krajem šezdesetih godina počinje izdavanje knjiga, kako za decu tako i za odrasle. Saradnjom sa italijanskim izdavačem „Panini“ počinje i štampanje albuma sa samolepljivim sličicama. Pored samog lista „Dečje novine“, izlazili su i drugi časopisi kao što su: Tik-tak, Zeka, DŽuboks, Kulture istoka, Venac, Mikijev almanah i drugi, kao i strip edicija „Nikad robom“, koja sa stripom Mirko i Slavko dostiže tiraž od 600.000 primeraka. Ovo je jedini jugoslovenski strip po kojem je snimljen dugometražni film i to u produkciji ovog izdavača.

Nekadašnji urednik Dečjih novina i istoričar umetnosti Momčilo Rajin rekao je da on nije sklon da posmatra stvari iz prošlosti kroz „ružičaste naočari“. „Nikada neću reći da su ona vremena koja su za nama puno bolja nego ova današnja, ali sam oprezan takođe da nikad ne tvrdim da je ovo što je danas puno bolje od onoga što je bilo. Verujem da ćemo se složiti oko konstatacije da je bilo drugačije, a kada govorimo o razlici između onoga onda i ovoga danas, sklon sam da kažem kako je tada, ako ne sve, onda mnogo toga bilo moguće samo ako se niste petljali u politiku i upirali prstom u oči tadašnje političke elite, dok je danas jako malo toga moguće ako niste povezani sa politikom. Baš zbog toga što su ta vremena bila takva bilo je moguće da se u glavi jednog čoveka, nastavnika u jednoj školi, javi ideja da se nešto što je počelo od zidnih školskih novina pretvori u izdanje koja će kasnije imati 100.000 primeraka“ – rekao je Rajin i dodao da su Dečje novine svedočanstvo o tome da su snovi mogući ako u njih dovoljno verujete, ako imate malo talenta i sreće, ali pre svega upornosti i vere da je to moguće.

Na izložbi se mogu videti primerci izdanja strip edicije „Nikad robom“, zatim Mikijev almanah, Robin Hud, Nindža, Gigant, Horor – čudovište iz močvare, Talični Tom, Mandrakov zabavni strip magazin, Štrumpfovi, kao i školske torbe sa likom Sare Kej, kartice „LJubav je…“, video kaseta „Matematika i množenje“, Udžbenik za Likovnu kulturu za prvi razred osnovne škole, Plavokapica i drugo.

 

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

3 reagovanja na “Sećanje na detinjstvo”

  1. Bilo bi lepo napisati imena i kratku biografiju onih koji su pokrenuli Dečje Novine.

  2. Sećam se (Amarkord). Pre ovog, pročitao sam tekst o knjizi koja, između ostalog, govori muzici u jugoslovenskom filmu. I kao što kaže g. Hristić, ozbiljna produkcija. Iako čovek ne voli komuniste, skida im kapu na odabiru ljudi koje su angažovali, a angažovali su, mahom, najbolje. Sećam se, na primer, koračnice, Pesme o pesti koju sam upamtio još kao dečak, a da ništa nisam znao o njoj. U svakom slučaju, moćna. Kada sam se mnogo godina kasnije zainteresovao, saznao sam da je muziku komponovao, niko drugi do Oskar Danon. S druge strane kao klinac, kasnije mladić upoznao sam sva izdanja Dečjih novina koja se spominju u tekstu, uz njih i rastao. Naravno, i Panini sličice. Od Mikijevog almanaha, preko Taličnog Toma do Džuboksa. Kada sam se, takođe, mnogo godina kasnije zainteresovao za istorijat, autore, shvatio sam sličnu, ako ne, istu priču, da samo najbolji pružaju vrhunski kvalitet. Da li je danas tako ? Za razliku od Mome Rajina, koji je pristojan čovek, ja ću reći otvoreno, nije. Postiže se, ali ličnim umećem, dovijanjem i tako.

  3. Decje novine su moje prvo novinarsko citalacko stivo, ali, I moj prvi novinarski posao.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.