Velibor Aleksić, sin Mije Aleksića, rekao je da je velika privilegija da njegov otac dobije manifestaciju u njegovom mestu, Gornjem Milanovcu.

– Drago mi je i to što Narodno pozorište kao matična kuća moga oca otvara Dane Mije Aleksića predstavom „Sirano“ u kojoj je on igrao glavnu ulogu – istakao je Aleksić.

Direktor Kulturnog centra Gornji Milanovac Dragan Arsić podsetio je da manifestacija nije bez istorije, već da je pre pet godina obeleženo 90 godina od rođenja našeg poznatog glumca, i da je tom prilikom Kulturni centar Gornji Milanovac napravio dokumentarnu izložbu „Mija Aleksić – biti glumac“ autora Bobana Stefanovića.

– Povodom 95 godina od rođenja Aleksića rešili smo da pokrenemo manifestaciju u njegovu čast – saopštio je Arsić. On je ovom prilikom predstavio deo programa. Prvog dana u Velikoj sali Kulturnog centra biće izvedena predstava „Sirano“, a manifestacija će svečano biti otvorena izložbom „Mija Aleksić – biti glumac“. Narednih dana, između ostalih kulturnih sadržaja, održaće se i razgovor „Sterijino pozorje Novi Sad,“ a publika će moći da uživa u projekcijama restauriranih kopija filma „Maratonci trče počasni krug“ i „Skupljači perja“. U subotu, u Velikoj sali Kulturnog centra biće odigrana baletska predstava „Ko to tamo peva“.

Boban Stefanović, urednik filmskog programa Kulturnog centra Gornji Milanovac, saopštio je da je Upravni odbor ove ustanove doneo odluku o ustanovljenju godišnje nagrade „Mija Aleksić – biti glumac“ koja se dodeljuje za izuzetan doprinos u oblasti glume.

– Dobitnik Nagrade za ovu godinu je Nenad Jezdić, glumac Ateljea 212, a svečano uručenje nagrade odviće se prilikom otvaranja manifestacije – istakao je Stefanović i dodao da je Jezdić povodom toga neformalno izjavio da je to jedna od njegovih najznačajnijih nagrada.

Neočekivani poklon multimedijalnog umetnika

Pre više od dvadeset godina na Savincu kod Gornjeg Milanovca pokrenuta je likovna kolonija posvećena jednoj od prvih žena slikarki u Srbiji, Vukovoj ćerki, Mini Vukomanović Karadžić. Organizatori kolonije – Muzej rudničko-takovskog kraja, 1994. godine kada je glumac Mija Aleksić bio u poodmaklim godinama i lošeg zdravlja, došli su na ideju da pozovu Aleksića kao počasnog gosta kolonije, kao poznatog, priznatog, slavnog sugrađanina, čoveka od velikog glumačkog ugleda. Tom prilikom usledilo je veliko iznenađenje. Iako glumac nije mogao da prisustvuje koloniji zbog lošeg zdravlja, poslao je neočekivani poklon – nekoliko crteža i slika sa njegovim potpisom. Bili su tu i akvareli, tempere i pasteli, do tada javnosti nepoznat deo talenta velikog glumca.