Foto: Nerad Rade-Samo bi skupljao prašinu, govorio mi je prijatelj kada sam ga pitao zašto u stanu nema televizor.
-Prema čemu onda okrećeš nameštaj i društvenu svest, pitao sam ga, moj cinizam zvonio je kao krik prazne katodne cevi niškog RR 810 nad nečujnim talasima bežičnih mreža. Smejao se. Ili je to možda bio podsmeh na podsmeh.
Teško je danas televizijancima.
Posebno onim koji se trude da kroz ekran pošalju važnu i pravu poruku, nagon ka promišljanju.
Dobri naš Duško govorio je: ,,TV nudi dva vida progresa, ili duha ili debelog mesa’’!
Nije se mnogo promenilo.
Gledaoci su ostali isti, sa istim kapacitetom za svarivanje jednosmernog toka informacija.
Promenio se jedino-motiv. Motiv većine onih koji taj program šalju pred naše oči. Izlišno je govoriti o njemu.
Motiv koji je progutao skoro sve, pa i samu televiziju.
Oni kojima je bitna i druga, nešto plemenitija namera, proterani su po pornografskim terminima i na margine kulturno društvenog života.
Kako moj višestruki izbor ne bi razvodnio pažnju, kao i zbog naročitog značaja koji taj televizijski projekat ima, ovde ću pomenuti jednu emisiju.
To je emisija ,, Trezor’’ na RTS 2, sada već pod drugim nazivom ,,TV prozor’’.
Dana 4. februara 2022 bila je jubilarna 20 godišnjica prikazivanja ove kultne emisije, pod brižnim i posvećenim vođstvom velike Bojane Andrić.
Emisija prožeta dragocenom istoriografskom građom, paralelama koje samo vreme kao dokazani i najbolji sudija može povući, sa puno značajnih ljudi i događaja koji su ključno uticali ili utiču na razvoj našeg i svetskog društvenog i kulturnog habituma.
Nikad ne gledam najavu, nego uvek pustim da me program emisije iznenadi, začudi, zainteresuje.
U tome vidim suštinu: izgraditi poverenje!
Pustiti, dati šansu iznenađenju, suprotno trendu ,,trejlerizma’’ i geometrijske progresije predvidljivosti i gluposti.
Trezor ima nešto što nema niko: jedina je emisija na televiziji posvećena samoj televiziji!
Pokušaj da se televiziji i značajnim ljudima koji na njoj rade ili su radili, podigne muzej , spomen, priznanje!
Muzej onoj pravoj i dobroj televiziji, pa i muzej onoj lošoj, tragičnoj, televiziji na ,,pogrešnoj strani istorije’’ u svoj snazi ove floskule.
Onog trenutka kada se sklopi većina sadašnjih očiju, a otvore bioničke šake i ekrani progledaju sa rubova čačkalica, nadam se da će ostati ovaj svojevrstan vizuelni DNK , otelotvoren u određenom prostoru i mestu koje će, kao što bi i svaki muzej trebao raditi, podsećati na one nikad prolazne vrednosti: istinu i lepotu.
Neka ova emisija bude stalno podsećanje na neophodnost jednog takvog projekta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
