Stefan Arsenijević: U poplavi populizma država postaje utopija 1Foto: FoNet/KomunikArt

Filmski reditelj i scenarista Stefan Arsenijević rekao je da su građani neprestano bombardovani porukama koje u njima bude mržnju, a da se u takvom emotivnom stanju ne razmišlja razumno i kritički, već su ljudi podložni manipulaciji.

Ipak, svako od nas, kad se slegnu buka i bes, zna da razlikuje dobro i loše, izjavio je Arsenijević za portal Nezavisnost.org.

Govoreći o svom filmu “Strahinja Banović” koji je pre dva meseca pobedio na prestižnom Međunarodnom festivalu u Karlovim Varima, Arsenijević je potvrdio da je “praštanje umesto osvete” inicijalna kapisla te filmske priče.

“Činilo mi se da je vreme da malo promenimo narativ. Pogotovo u ovim čudnim vremenima kada su ljudi i lokalno i globalno tako oštro podeljeni. Podele su oko svega: nacionalne, verske, ideološke, političke, sportske, vakserske… Svuda se ljudi šanče u neke rovove. Tokom 1990-ih smo na svom primeru videli kuda to vodi. Činilo mi se u tom smislu važno da akcenat bacim na jedan pozitivan primer, na važan deo naše narodne tradicije, naše kulturne baštine, na pesmu koja je još u ‘mračnom srednjem veku’ govorila da je junački oprostiti. Oprostiti nije lako, to podrazumeva empatiju i razumevanje prema drugom, sve ono što nam u ovom modernom svetu nedostaje. I ljubav, koja je iznad svega. ‘Pomalo je takijeh junaka ka’ što beše Strahinjiću Bane’. Ali možemo da pokušamo da u sebi pronađemo bar malo tog Strahinju. Da pokušamo da budemo najbolja verzija sebe“, objasnio je Stefan Arsenijević, koji je i vanredni profesor Fakulteta dramskih umetnosti.

Međutim, kako je reditelj primetio, danas dominira žudnja za osvetom.

“Žudimo svakog dana za osvetom. I to je forsirano u medijima. Jer mržnja, povišene emocije, to je ono preko čega se vrši prodaja danas. Prodaju se klikovi na internetu, prodaju se novine. Pogledajte samo naslove, oni su sračunati da u vama izazovu bes, najniže emocije koje će vas zaslepiti, suziti vam svest. Mi smo neprestano bombardovani porukama koje u nama bude osećaj mržnje. Jer kad smo u takvom povišenom emotivnom stanju ne možemo da razmišljamo razumno i kritički. A onda smo lako podložni manipulaciji i mogu da nam prodaju bilo šta”.

Ipak, Arsenijević veruje da ljudi mogu da razlikuju dobro od lošeg.

“Uređena država polako postaje utopija u poplavi populizma. I baš zato se moramo boriti i izboriti za nju. Na žalost, teško je izboriti se uz tako jaku medijsku propagandu. Da znam kako je to moguće, bavio bih se politikom. Ali duboko verujem da svako od nas, kad se slegne buka i bes, kad bi mediji makar na trenutak prestali da melju, zna da prepozna dobro od lošeg. I teži da bude plemenit… Ne verujem u svetlost na kraju tunela. Verujem u svetlost u nama”.

Reditelj smatra da bi društvo bolje funkcionisalo kada bi svako radio ono što stvarno zna i za to preuzeo punu odgovornost.

“Jednom sam bio na nekom panelu sa tadašnjim potpredsednikom vlade koji mi se pravdao i govorio kako ne može više da izdvoji za kulturu, jer ako malo poveća prosvetarima, onda traže lekari, a ako poveća lekarima… I objašnjavao mi je, objašnjavao i onda rekao: šta bi ti uradio? A ja sam rekao: pa ne znam. Da znam bavio bih se politikom. I on se zbunio. Kod nas je uobičajeno da mislite da sve znate o svemu. Ja se trudim da se ne bavim stvarima u koje se ne razumem. Mislim da je to pošteno. Ali znam da prepoznam kada stvari ne funkcionišu. Tada ne mogu da dam rešenja, ali mogu da kažem da nešto nije u redu, da kritikujem. Pa se vi, koji ste se posvetili tome, snađite. Kao što, ako film koji ja režiram ne funkioniše, na meni je da nađem rešenja ili preuzmem odgovornost. Stvari bi funkcionisale bolje ako bi se svako bavio poslom u koji se razume i za to preuzeo punu odgovornost”.

Arsenijević je ukazao i na značaj filmskih koprodukcija na ovim prostorima.

“Koprodukcije su gotovo jedini način da snimite film koji nema pretenzije da bude komercijalni hit. Na žalost, sa novcem koji dobijete na konkursu možete da snimite samo niskobudžetni film. A televizije, koje svuda u Evropi ulaze kao prirodni partneri u finansiranje domaćeg filma, kod nas to uopšte ne čine. Ako želite normalan budžet, onda morate da uđete u koprodukciju sa drugim zemljama… Koprodukcije sa naših ex-yu prostora su prirodne, zbog jezika, zajedničke kulture i istorije, sličnog pogleda na svet i film. Sećam se, kada sam snimao (A)torziju 2002, to je bio jedan od prvih filmskih projekata na kojem su se posle rata ponovo okupile filmadžije iz bivših republika. Bilo je jako emotivno. Danas je to normalno i drago mi je zbog toga. U nekim stvarima smo napredovali”.

Iako je veliki ljubitelj televizijskih serija, Stefanu Arsenijeviću je film na prvom mestu.

“Veliki sam ljubitelj TV serija. Serije prolaze kroz zlatno doba. Nikada taj žanr nije imao toliko uvažavanja, bio toliko kvalitetan. Holivudske zvezde sa danas utrkuju da budu u serijama. Stvarno je fasninantno koliko su visoko postavljeni standardi. Ali film će uvek imati i taj jedan aspekt koji će ga izdvajati – gledanje u bioskopu. Taj osećaj zajedništva sa mnoštvom neznanaca u zamračenoj sali dok zajedno emotivno proživljavate događaje na ekranu, plačete ili smejete se – to nikad ništa neće moći da zameni ni nadmaši”, zaključio je Stefan Arsenijević u razgovoru za portal UGS Nezavisnost.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.