Stojeće ovacije za Merijen Fejtful

Šezdesetogodišnja Merijen Fejtful (na fotografiji), britanska pevačica i nekadašnja devojka Mika Džegera, glumila je Mariju Tereziju u „Mariji Antoaneti“ Sofije Kopole, a sada je glavna zvezda filma „Irina Palm,“ koji je jedan od takmičara na ovogodišnjem Berlinalu (od 8. do 18. februara). Ona u tom filmu igra ulogu engleske udovice koja počinje da radi u seks-klubu kako bi platila lečenje svom bolesnom unuku. „Nudili su mi gomilu smeća, ali nisam došla dovde da bih sve to uništila nekom glupošću“, rekla je Fejtfulova, koja je nedavno pobedila rak dojke, nakon stojećih ovacija posle projekcije filma u kome glumi i Miki Manojlović, a veliki aplauz dobila je i na konferenciji za novinare. Ovakva izjava dolazi posle brojnih procena da od nje ne treba očekivati velika glumačka dostignuća, što je, evidentno, bila pogrešna procena. Doduše, i ona sama kaže da se često oseća kao uljez među kolegama glumcima, mada dodaje da sa 17 godina nije počela da peva, sigurno bi se već tada isprobala u svetu glume.

Zlatni medved za kratkometražni filmu „Raak“

Film „Raak“ Holanđanina Hanroa Smitsmana dobitnik je Zlatnog medveda za kratkometražni film na 57. međunarodnom festivalu u Berlinu, saopštio je u utorak žiri. Smitsmanov film opisan je kao „briljantno“ delo koje „obuhvata velike teme kao što su ljubav, bes i sumnja, uz mnogo humora“, navodi se u saopštenju žirija. „Raak“, snimljen 2006, traje 10 minuta, i istu priču prikazuje sa tačke gledišta tri glavna lika: dečaka koji uništava automobile, njegove samohrane majke koja voli muškarce, i hvalisavca kojeg je ostavila devojka. Beta-AFP

Lik glavne junakinje u filmu „Irina Palm“ zadržava svoj integritet, jer ono što radi je s dobrom namerom, poštovana je u svetu u kome radi, i sve joj to pomaže da se uhvati u koštac sa neodobravanjem njene porodice i prijatelja, koji pripadaju srednjoj klasi. „Ona je nevina, ona nije kurva. Ali postaje i jača jer je konačno u mogućnosti da voli nekoga kao žena“, dodaje Merijen Fejtful o neočekivanoj romansi koja se razvija tokom filma sa karakterom koji tumači Miki Manojlović. Belgijski reditelj Sam Garbarski svoj drugi film u karijeri planirao je da smesti u „zonu crvenih fenjera“ u Briselu, ali kad je njegov producent našao dovoljno novca da se film snimi u Engleskoj, morao je da preradi ceo scenario kako bi se priča usaglasila sa mestom snimanja. Konačan rezultat -reminiscencija na filmove Kena Louča, i jedno neočekivano zabavno ostvarenje. „Napravio sam politički nekorektnu, romantičnu tragikomediju. Jednom, kad smo ga smestili u Englesku, nikad to više i nije mogao da bude ništa drugo do engleski film“, kaže Garbarski. Kad je reč o Merijen Fejtful, ona nema daljih planova za filmsku karijeru, ali će zato od marta krenuti na svoju koncertnu turneju, a prvi nastup zakazan je u Budimpešti.

Film predsednika žirija – nastavak „Američkog žigola“

Holivudski reditelj i scenarista Pol Šreder (60) ponovo se bavi pričom koja je svojevrstan nastavak „Američkog žigola“, u filmu „The Walker“ koji je predstavljen na Berlinalu van takmičarske konkurencije. U glavnoj ulozi je Vudi Harleson, crna ovca stare porodice koja je uvek bila u svetu politike, kao pratilac dama sa vašingtonske društvene scene koje glume Lili Tomlin, Kristin Skot Tomas i filmska legenda Lorin Bekol (72). Lik glavnog junaka, kako je rekao sam Šreder, inače predsednik žirija ovogodišnjeg festivala, zasnovan je na Džeriju Zipkinu, pratiocu Nensi Regan u 80-im godinama prošlog veka. „Ponekad je tu umešan novac, ali uglavnom ne – to su muškarci koji vole taj svet i koji vole ženske tračeve“, objasnio je Šreder priču o ovim pratiocima. „Postoji tu i progresija u metafori, koju sam koristio u prošlosti, kao što je slučaj sa ‘Taksistom’“, dodao je Šreder i pojasnio da u drami iz 1976. imamo mladog gnevnog Roberta de Nira, potom je tu Ričard Gir kao muška prostitutka u „Američkom žigolu“, do 50-godišnjaka u najnovijem filmu „The Walker“. „U ‘Američkom žigolu’ slavna scena je ona u kojoj se Ričard Gir oblači. Pomislio sam, OK, uradićemo scenu u kojoj se Vudi skidal ali će na kraju skinuti i svoj tupe“, uz smeh dodaje Šreder. Iako se film bavi savremenom politikom u SAD, Šreder kaže da on nije osmišljen kao politički stav, već kao „studija karaktera“. Lorin Bekol rekla je novinarima da nema nameru da se penzioniše. „Imam isuviše energije da bih prestala da radim. Volim avanturu, otkriće i entuzijazam koji sve to prati“, dodala je glumica koja je već duže od 60 godina u svetu filma.

Antonio Banderas (46) publici se predstavio svojim drugim rediteljskim ostvarenjem „Summer Rain“ – pričom koja je smeštena u Malagu, krajem 70-ih godina prošlog veka, dok Španija izlazi iz perioda dugogodišnje Frankove diktature. Film nije prikazan u takmičarskoj konkurenciji, a baziran je na romanu Banderasovog prijatelja iz detinjstva Antonija Solera, i prati grupu tinejdžera koji odrastaju u mediteranskom odmaralištu. Poznati glumac najavljuje da će u budućnosti daleko više režirati filmove, a takođe će probati da se ogleda u pisanju scenarija za neki od sledećih projekata. U svakom slučaju, neće dozvoliti da do njegovog narednog projekta prođe sedam godina kao što je to bio slučaj nakon njegovog prvog filma „Ludi u Alabami“, snimljenog 1999, sa Melani Grifit, njegovom suprugom, u glavnoj roli). Osim toga, Banderas je napomenuo da je malo umoran od glume, što ne znači da će prestati da se bavi i tim poslom.
Jedan od interesantnijih gostiju u Berlinu bio je i reditelj Džon Voters (60), koji je došao da predstavi „This Filthy World“. To je, zapravo, Votersov monolog o životu u svetu filma – od njegovog prvog ostvarenja „Hag in a Black Leather Jacket“ (koji je koštao 30 dolara), do svetske slave koju je stekao klasikom „Lak za kosu“. Aplauzi i smeh bili su najbolji dokaz da je njegov kult daleko prevazišao obale Amerike. Voters kaže da se nikad ne vraća nečemu što je radio, jer da je ikad poželeo da radi nešto s čim je počinjao, onda ne bi ni bio ovde.