Koliko god postojbina snažnog čoveka bila udaljena od naših prostora i kulture, filmska i industrija crtanih filmova nam je približila lik Jetija, prilagođavajući ga svakoj kulturi i podneblju. Naučnici i istraživači pokušavali su decenijama da uđu u trag ovom stvorenju, međutim, bezuspešni pokušaji su naveli na zaključak da je Jeti prevara ili legenda. O njegovom postojanju i uzrocima nastanka govori Milo Manara 1978. godine u strip ostvarenju „Snežni čovek” nacrtanom za Bonelijevu ediciju „Jedan čovek, jedna avantura”. U scenariju Alfreda Kastelija, tvorca Martija Misterije, razbija se mit o snežnoj nemani nalik na čoveka. Dinamična radnja smeštena na krov sveta (Himalaji – Mont Everest) u budistički manastir i njegovu okolinu prikazuje vekovnu borbu monaha da planinu odbrane od dolaska pohlepnih i bahatih.

Vizuelna predstava događaja i atmosfere kroz koju se razvija priča podsećaju na ilustraciju prvog naučnofantastičnog romana Meri Šeli „Frankenštajn, moderni Prometej” prikazanu kroz pero Bernija Rajtsona. Detaljan opis scena prenosi himalajski mraz, teško nebo, mračnu svakodnevicu i pohlepu ljudi za sticanjem slave i bogatstva. Sve to, pored poteškoća u osvajanju najveće od svih planina, izgleda izvesno dok se ne pojavi „odvratni snežni čovek”.

Edicija za koju je pripremljen album „Snežni čovek”, „Jedan čovek, jedna avantura”, doživljava se kao slavna Bonelijeva skupina stripovskih velikana. Svoje radove u zbirci „Jedan čovek, jedna avantura” objavljivali su Hugo Prat, Dani Batalje, Serđo Topi i drugi.

Ovogodišnje integralno izdanje „Odiseje spoznaje” izdavačke kuće Darkvud donosi pored razrade legende o „odvratnom snežnom čoveku” i priču smeštenu u zauvek podeljenu Ameriku. Četiri godine nakon prethodnog albuma, Manara piše scenario i crta epizodu „Čovek od papira” za francusko-belgijski časopis Pilot. (Darkvud nam u kratkom periodu predstavlja dve priče, obe sa sopstvenim osobenostima o borbi bele protiv crvene rase – jedna je u stripu „Skalpirani”, a druga priča u „Odiseje spoznaje”). „Čovek od papira” donosi i karikaturalnu, ostarelu i odveć otrcanu figuru crvenog mundira kakvu smo sretali kod Bleka ili Komandanta Marka. Naravno, Manarino pripovedanje daje mnogo osećajniju priču, naizgled već ispričanu i na taj način obrađenu. Mnoga izdanja su prolazila kroz štamparsku mašinu izdavačkih kuća, ali scena sa kraja ovog albuma, toliko puta prikazana u filmovima, zadržava pažnju i lepi pogled na poslednju tablu stripa minutima (za one ekstremnije i satima). Ljubav može da prebrodi teškoće, pregazi puteve i pobedi na kraju (toliko puta ispričano i prikazano), ali ne može pobediti one koji ne umeju da ljube.

Italijanski autor Milo Manara nakon studija arhitekture i slikarstva svoje stripovske početke ima 1969. godine sa serijom džepnih knjiga izdavača Furija Vanija. Napisao je i nacrtao mnoštvo dela, ali ona objavljena integralno u  „Odisejama spoznaje” su među najboljim delima jednog od najistaknutijih autora stripa.