Stvaranje je radost za stvaraoca, patnja za stvorenog

Obrazloženje odluke žirija iznela je Vladislava Gordić Petković ističući da je Tišma prvak u umetničkom višeboju koji je panker postao u tridesetoj, pesnik u pedesetoj, prozaista u šezdesetoj, a sve to vreme bio tiha snaga onog finog Novog Sada, te da je napisao sagu o slatkoj suvišnosti…

– Fabulu „Bernardijeve sobe“, satkanu od sna i meditacije, Tišma ne skriva od čitaoca, već mu nudi putokaze, razjasnice, pa čak i „završni sažetak“ romana, uvodi ga u prostor kristalno čiste Priče i zabavno kontroverznog Protagoniste. Pišta Petrović je bespolno biće sa fazama rodne transgresije, infantilni mudrac koji ispisuje antiherojsku sagu o izopštenosti kao racionalnom životnom izboru… – deo je obrazloženja žirija.

Tišma je objasnio da je od vajkada sanjao da stvara savršene muzičke komade, ali i da je muzika jedno polje završeno i savršeno, te da za njega tu nema mesta, osim kao uživaoca te umetnosti.

– Za razliku od muzike, književnost je protetička disciplina zato što nema svoj autentični prostor već je na razmeđi muzike i likovne umetnosti. Pomalo je gruba, kao i svaka proteza, uz to, povezana je sa mišljenjem i filozofiranjem, što može biti uzrok teških nesporazuma. Političar i umetnik su braća i to starozavetna. Svi dobro znamo tu priču. Obe discipline su volja za moć. Obe discipline su istraživanje životnih strategija. Uzimajući Ničeovu definiciju, mislim na izvorno njeno značenje, a to je volja za stvaranjem. To je nešto pozitivno, ali postoji mračna strana, a to je nadvladavanje. Stvaranje je radost za stvaraoca, patnja za stvorenog. Političari kreiraju naše živote, kao što ja stvaram likove svojih romana, a kako im je, samo Bog zna… – kazao je Tišma.