Foto. Galerija SANU - Ljuba PopovicU životima ne samo pojedinaca, već i čitavih institucija, postoje dugovi koji se moraju izmiriti.
Ne toliko zbog nekog računovodstvenog poravnjanja naših sujeta, toga ovde nadam se nema, već iz potrebe da se stvari dovedu u neki viši red, sklad i ravnotežu, u kojoj mir nalazi i onaj koji dug vraća i onaj koji ga prima. Hoću da verujem da ovom izložbom, makar sa zakašnjenjem, potreban mir nalaze i SANU i veliki slikar Ljuba Popović, njen član. Iako imam izvesnu svest o nesporazumima prošlosti, smatram provincijalnim da se ovde i sada, pred slikama Ljube Popovića tim nesporazumima bavimo. Suština je, kako je ja vidim, u tome da je Ljuba Popović danas tamo gde mu je mesto, tamo gde pripada, u galeriji jedne od njegovih kuća, gde je neupitan i poštovan – rekao je akademik Vladimir S. Kostić, predsednik SANU, otvarajući večerasu Galeriji Akademije retrospektivnu izložbu Ljube Popovića, jednog od najvećih savremenih slikara svetskog značaja.
Otvaranje je obeležila neopisiva gužva u Galeriji SANU i ispred nje – akademici i poštovaoci umetnosti Ljube Popovića, bez predstavnika vlasti, od političara samo Dušan Mihajlović. Autori retrospektive na kojoj je izloženo 45 ulja na platnu uglavnom velikog formata su istoričar umetnosti Nikola Kusovac i saputnica Ljube Popovića Slavica Batos. Kako se čulo, bilo je više pokušaja, ali je tek sad ostvarena ideja o retrospektivnoj izložbi Ljube Popovića u Galeriji SANU zahvaljujući inicijativi Slavice Batos i rešenosti predsednika SANU.
Vladimir Kostić je podsetio da je „neposredno pred otvaranje izložbe, za SANU veoma značajne izložbe, umro još jedan veliki slikar i umetnik Vladimir Veličković, koji je u dugom nizu godina i sam stvarao u Parizu, tom ‘pokretnom prazniku’ u kome su za dva stola u nekakvim pomodnim bistroima, barem u sećanju Bunjuela, pre samo jednog veka sedeli zajedno oni koji će određivati pravce moderne umetnosti“.
– I upravo na preseku ta dva događaja, sa strepnjom se pitam da li je avantura naših slikarskih argonauta, a gde tražiti zlatno runo slikara, ako ne u Parizu, konačno završena, dok se svi gotovo kolektivno, uz lažnu buku bubnjeva i zurli globalizacije, vraćamo na odobrene teritorije za pripitomljavnje plemena na marginama zvanične civilizacije, polako se mireći sa privincijalizmom, o kome je kao i o primitivizmu nadahnuto govorio i Ljuba Popović, i kompilacijom kao umetničkom sudbinom malih sredina. Pitam se da li će se danas ili u budućnosti neka nova mladost usuditi da se otisne na plovidbe prateteći svoje snove i drsko uverenje da im je miisija da ih pokažu svetu?.. Sam ljuba Popovć umeo je da se oseti povređenim zbog čudne konstatacije da u njegovom slikarstvu nema dovoljnog ‘srpskg’, ma šta to značilo, a zapravo je bio među ne posebno čestim korifejima srpskog slikarstva, čija su dela dosegla dimenzije univerzanog i koji nas čine srećni što je ‘naš’, mada će se oko toga tek sporiti Beograd i Valjevo, upavo stoga što je neporecivo svetski – naglasio je predsednik SANU.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
