foto FoNet Milica VučkovićPanel diskusija „Piraterija u izdavaštvu – povreda autorskih prava“, održana je u organizaciji Grupacije izdavačke delatnosti, knjižara i distributera knjiga koja je deo Udruženja za kreativnu industriju u Privrednoj komori Srbije (PKS).
Na panelu su diskutovali: Slobodan Marković, profesor Univerziteta u Beogradu, Uroš Ćemalović, ekspert za pravo intelektualne svojine, Marina Brkić, sudija Višeg suda, Dejan Papić iz izdavačke kuće Laguna, Zoran Hamović iz izdavačke kuće Clio i Dejan Begović iz izdavačke kuće Kreativni centar. Razgovor je moderirao advokat Dušan Mijatović.
Zoran Hamović je primetio da se izdavači osećaju nezaštićeno na tržištu. On je istakao da ovaj problem postoji već trideset godina i da o njemu sve to vreme govore jedni te isti ljudi. On se pita kako to da do sada nismo uspeli da izdavače dovedemo na sigurno tržište, gde postoje mehanizmi pravne države.
– Borimo se sa jednom vrstom nemani koja je toliko prisutna da se podrazumeva. To je masovna pojava koja dobija jednu vrstu opšte društvene podrške – primetio je Hamović, i objasnio da oni koji kopiraju/skeniraju knjige ne osećaju nikakav teret na savesti.
Prema njegovim rečima, većina onih koji studiraju na bilo kom fakultetu, koriste fotokopiran ili skeniran sadržaj. Ni tužba NN počinioca nije rešenje, smatra Hamović, jer izdavači znaju da će provesti pet ili deset godina na sudu i na kraju dobiti oštetu 35.000 dinara, uz svest da se ta pojava neće ugasiti.
Osnivač izdavačke kuće Clio je istakao da gotovo ne postoji fakultet privatni, a ni državni, a da ne fotokopira. To obično obave bibliotekari, objašnjava on, jer su se fakulteti obavezali da studentima obezbede sadržaje, neki besplatno, neki naplate kopije.
Dejan Papić iz izdavačke kuće Laguna smatra da je ključni problem u ovoj situaciji svest, tj. uticaj na svest ljudi, i da datira još od pre trideset godina.
– Mi se iz dana u dan borimo protiv vetrenjača i pokušavamo da otkrijemo piratske sadržaje koji se dele na internetu – ističe Papić i objašnjava da ukoliko i uspeju da sa jednog mesta povuku piratizovani sadržaj, već sutra će se on pojaviti na drugom mestu na internetu.
– Prošle godine desilo se 700.000 preuzimanja PDF sadržaja knjige, pored toga još 500.000 preuzimanja audio knjige… Ako bismo na ovo dodali i fejsbuk grupe koje postoje sa deljenjem hiljada naslova po grupi… i kada bismo sve to sabrali i pomnožili sa nekom cenom knjige, došli bismo do štete od dve milijarde dinara. Jasno je da to nije profit koji bi se ostvario bez piraterije, ali govori o ozbiljnoj šteti koju trpi izdavačka industrija.
Dejan Begović iz izdavačke kuće Kreativni centar izrazio je potrebu za sistemskim rešenjem koje bi odvuklo od piraterije one koji bi se time bavili, i pojasnilo im da bavljenje piraterijom ulazi u zonu kriminala.
– Danas postoji puno učesnika u procesu piratizacije koji ne znaju ili neće da znaju da se bave kriminalnim delom – zapazio je Begović.
Uroš Ćemalović, ekspert za pravo intelektualne svojine, smatra da siromaštvo nije glavni uzrok nepoštovanja autorskih prava u Srbiji, kao ni lenjost, već odsustvo motiva za posedovanje originalnog primerka. On smatra da treba biti kreativniji u prodaji kulture.
– Kod nas usled vladavine površnosti, loše brzine, medijske dominacije tabloidnog pristupa, izdavači treba više da inoviraju i budu uporniji u promovisanju kulture – smatra Ćemalović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
