– Pokušali smo da na ovoj izložbi dočaramo deo velikog Avramovićevog opusa. Napravili smo izbor od 77 radova – 38 slika i 39 crteža, koji pokrivaju sve važne periode njegovog stvaralaštva. Ovde su neka od vrhunskih dela poput Apoteoze Lukijanu Mušickom, portreta Dositeja Obradovića, Vuka Karadžića, kneza Mihaila.. Takođe je važno da se upozna i crtački opus Dimitrija Avramovića, koji nije uvek toliko blizak ljudima kao što je to njegovo slikarstvo i da se vidi kakav je crtač bio, koliko se u crtežu držao u granicama klasicizma i otišao nešto dalje i zašao u romantizam – kaže za Danas Evgenija Blanuša.

Ona napominje da je Dimitrije Avramović bio svestrana, gotovo renesansna ličnost – „nije bio samo slikar, nego i odličan crtač, karikaturista, kulturni radnik, književnik, bavio se proučavanjem srednjovekovnog nasleđa“.

– Sa putovanja po Svetoj gori publikovane su dve njegove knjige „Opisanije na serpskoj Atonskoj Gori“ iz 1847. i „Sveta Gora sa strane vere hudošestva i povesnice“ iz 1848, gde prvi put uvodi naučni pristup obrađivanja srednjovekovnog nasleđa sa velikim bojem povelja, litografisanih tabli, zastava, opisa manastira. Dimitrije Avramović je dosta putovao i po Srbiji, opisivao i upoznavao srpsku narodnu prošlost. To ga je jako interesovalo, radio je nacrte manastira – Manasije, Ravanice… naročito su ga interesovali narodna i vladarska nošnja koje je kasnije primenjivao u svom stvaralaštvu – objašnjava Evgenija Blanuša.

Autori izložbe kažu da nisu mogli da naprave bolji izbor od Konaka kneginje Ljubice za ovu izložbu, zato što je ova zgrada postojala u vreme kad je Dimitrije Avramović živeo u Beogradu, a nalazi se u blizini Saborne crkve, čije je svodove i ikonostas Avramović oslikao.

– Njegov tematski repertoar je raznovrstan i uglavnom se kreće između kopija, portreta, studija, religioznih tema i onog što je vrlo bitno, crteža koje je u tako velikoj meri radio kako bi na najbolji način oslikao jednu tako veliku celinu kakvi su svodovi i ikonostas Saborne crkve. Rezultat je bio uspeh. Ono što malo nedostaje na ovoj izložbi to su portreti, a razlog tome je što ih nije bilo mnogo. Avramovića su u tom pogledu pretekli nešto stariji Jovan Popović i Uroš Knežević, koji su bili portretisti na glasu. Dimitrije Avramović je po prirodi bio znatiželjan, želeo je sve – da putuje, piše o srednjovekovnim manastirima, da se bavi likovnom kritikom, teorijom umetnosti, prevodilaštvom… U mnogim oblastima bio je prvi i tih 12 godina uspeha, koliko je bio u Beogradu, od 1840. do 1852, bile su zaista sjajne. I sama ta njegova smrt je epska – na vest o smrti ruskog cara Nikolaja Prvog udarila ga je srčana kap – kaže za Danas Petar Petrović.

Iako se Dimitrije Avramović smatra pionirom srpske karikature, Petrović objašnjava da one nisu obuhvaćene ovom izložbom zato što su one deo istorije ilustracije, a ovde su tema samo crteži i potreti. Osim što je tokom života u Beogradu bio toliko popularan da je bio prvi slikar kome su ispevali pesmu kada je primljen u Srpsko učeno društvo – današnji SANU, Avramović je među retkim umetnicima čija se umetnička ostavština, osim u crkvama i manastirima, najvećim delom čuva u Narodnom muzeju.

Prijatelj Vuka Stefanovića Karadžića, Jovana Sterije Popovića i Joakima Vujića, Dimitrije Avramović (1815-1855) bio jeo jedan od najobrazovanijih i najdarovitiji slikara svog vremena, koji je uprkos dinastičkim borbama u tadašnjoj Srbiji oslikao, između ostalog, zadužbine i Obrenovića i Karađorđevića – Sabornu crkvu u Beogradu i Karađorđevu crkvu u Topoli. Pisao je biografije značajnih srpskih slikara, smatra se jednim od začetnika likovne kritike u Srbiji, a stajao je i iza prvog zvaničnog predloga da se u Srbiji otvori slikarska škola. Rodom je bio iz Šajkaša, školovao se u Novom Sadu i Beču. Preminuo je u Novom Sadu, gde kao i u Beogradu ima svoju ulicu.

Značaj ikonopisa Saborne crkve

Otvarajući izložbu crteža i slika Dimitrija Avramovića, docent na Filozofskom fakultetu BU Igora Borozan naglasio je da je Avramovićeva ikonografija u beogradskom Sabornom hramu revolucionarni spoj ilustrovane Biblije i nacionalne tematike. U monografiji o Sabornoj crkvi profesor Branko Vuković ranije je ocenio da je „Avramović došavši neposredno iz Beča, u kojem je upravo tada bio u punom jeku pokret za obnovu religioznog slikarstva, koji su predvodili najistaknutiji predstavnici nazarenskog slikarstva i profesori Bečke akademije Jozef Firih i Leopold Kupelvizer, doneo u Beograd upravo tu najsvežiju varijantu srednjoevropskog crkvenog slikarstva“ i da je „dosledno primenivši taj novi umetnički koncept u sabornom hramu glavnog grada Kneževine Srbije stvorio zamašno po obimu, raznovrsno po nameni i dalekosežno po uticaju slikarsko delo“.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.