Imala sam veliku sreću da, posle koncerta na festivalu Balkan Trafik u Briselu krajem aprila, porazgovaram sa Vasilom Hadžimanovim o njegovom radu, planovima i poimanju muzike.
Organizatori ovog događanja, koje izaziva veliko interesovanje već trinaest godina, pozvali su Hadžimanova i njegov bend da bi publici pokazali jedan drukčiji pristup muzici iz ovog dela Evrope.
* Kada ste počeli da se bavite muzikom?
– Već sa pet ili šest godina roditelji su me upisali u muzičku školu, ali sam muzikom počeo ozbiljnije da se bavim sa šesnaest godina, kada sam otkrio džez, slušajući neke od mojih idola i melodije koje su oni svirali. U stvari, tada nisam ni sanjao da ću se profesionalno baviti muzikom. Moj prvi zvanični nastup je bio sa Biserom Veletanlić i Vojinom Draškocijem u Novom Sadu u tom istom periodu, što znači da će se ove godine napuniti tačno trideset godina od početka moje muzičke karijere.
* Kada pominjete idole, koga biste posebno naveli?
– Ima ih mnogo, ali u svakom slučaju bi to bili: Majls Dejvis, DŽo Zavinul, Herbi Henkok, Kit DŽeret… Uvek sam voleo one muzičare koji su shvatali džez u nekom širem smislu, što ne znači da ne cenim one koji su ostali u main stream-u. Zbog toga sam i izabrao fjužn džez. Ta forma ne zahteva neku striktnu strukturu, sve je dozvoljeno, a improvizacije i mešavina raznih stilova su baza ovog žanra, što nije slučaj na primer u pop ili rok muzici.
* Da li je klavir oduvek bio vaš omiljeni instrument?
– Da, oduvek sam se dobro osećao kada bih seo za klavir. Znam da sviram još poneki instrument, ali to se ne može porediti sa osećajem kada sam za klavirom. Isto tako obožavam sintisajzer, što proširuje još više mogućnosti u eksperimentisanju i novim kombinacijama.
* Kako ste došli na ideju da naš melos kombinujete sa džezom?
– Možda sve to dolazi od mog dede, čije ime nosim. On je bio veliki etnomuzikolog. Skupio je za života oko deset hiljada pesama, svirao je tamburu, pevao i bio urednik na Radio Beogradu i u Skoplju. Moj otac, Zafir, verovatno je po ugledu na svog oca i počeo da u svojim kompozicijama koristi makedonsku tradicionalnu muziku. Mene to nije mnogo interesovalo, sve dok nisam otišao u Ameriku, gde sam studirao muziku u Bostonu, na Berkliju, i posle boravio u NJujorku. Tamo sam upoznao fantastične muzičare, ali sam shvatio da moram biti originalan da bih se razlikovao od svih njih. Tako sam dobio ideju da kombinujem naš melos sa džezom i to počeo da ostvarujem sa Markom Đorđevićem i Batom Andonovim. Verovatno je pomalo proradila i nostalgija. Međutim, ja se ne opterećujem time da me isključivo inspiriše jedna vrsta muzike. Isto tako i na ovom festivalu Balkan Trafik, gde smo upravo svirali, svi su očekivali da čuju samo određenu vrstu muzike, ali mi smo se potrudili da taj nastup bude nešto drugo, a da se opet uklapa u kontekst.
* Na Balkan Trafiku učestvujete prvi put. Šta mislite o ideji ovog festivala?
– Organizatori su nas pozvali baš iz razloga što su hteli da prošire program i da ga učine raznovrsnijim, odnosno da uključe i balkanske ritmove u drugim varijantama. Ovaj poziv me je veoma privukao jer smatram da je izazov interesantan i zbog toga što je ovo naš prvi nastup u Belgiji. U najavi je objavljeno da ćemo promovisati naš novi album Lines in sand, koji je izašao u januaru ove godine, ali mi smo odlučili da to malo promenimo i da sviramo neku vrstu kompilacije svih sedam albuma koje smo izdali do sada. Naravno da smo sve to ukomponovali tako da akcenat bude na balkanskom melosu. Ovaj festival postoji vrlo dugo i smatram da je ideja interesantna, što dokazuje i to što on privlači mnogo publike. Svake godine program se menja i proširuje, jer je muzika sa Balkana veoma bogata, pa bi bila šteta ići uvek u istom pravcu.
* Od kada vaš bend postoji u ovoj postavci?
– Ideja i ime benda postoje još od vremena kada sam živeo u Americi. Zatim sam se vratio u Beograd 1997. i tada je praktično grupa stvorena, s tim što su se muzičari menjali. Prvi album je izdat 2001. Bilo je dosta teško zadržati ljude jer je situacija u zemlji bila vrlo teška, a fjužn džez je specifična vrsta muzike i nije komercijalna. Ja sam bio veoma uporan i nisam mogao da zamislim da sviram nešto drugo samo zbog profita. Sav taj trud se isplatio, tako da smo bar na Balkanu stekli određeni renome. U sastavu Branko Trijić na gitari, Miroslav Tovirac na bas-gitari, Bojan Ivković na udaraljkama i Peđa Milutinović za bubnjevima, nastupamo od 2009. Svi oni su sjajni muzičari, puni energije. Moram da kažem da funkcionišemo besprekorno.
* Da li planirate uskoro neku turneju?
– Mi smo u stvari stalno na turneji. Gde god da sviramo, mi promovišemo ovaj poslednji album, ali to nam nije jedini cilj. Uvek uklopimo neki stari materijal i uvek smo spremni za improvizacije.
* Kako dobijate inspiraciju?
– Upravo sam pročitao jednu sjajnu knjigu. Zove se The War of art Stivena Presfilda. Fantastično delo o umetnosti i stvaranju. U potpunosti se slažem sa idejama koje on tu izlaže. Inspiracija ne dolazi sama od sebe, ona dolazi dok se radi. Primetio sam da se ponekad iz dana u dan ne dešava ništa i onda se dogodi nešto neobjašnjivo što sve uobliči i da formu. Ne mogu da kažem da me inspiriše nešto posebno, to je skup svih iskustava i emocija kroz koje se te note na kraju iskristališu. Ja bendu nikada ne namećem samo svoje ideje. Uvek radimo zajedno i vrlo često na tonskim probama neko od muzičara krene da svira, neko drugi se nadoveže, ja to snimim i tako ceo proces počinje. Mislim da baš ta interakcija između svih nas daje posebnu snagu.
* Da li trenutno imate neke nove planove za budućnost?
– Nažalost, mi stvaramo na jednom prostoru u kome se živi od danas do sutra, pa zato i nemam nekih konkretnih dugoročnih planova, pogotovo što je posao kojim se bavim veoma neizvestan. Ja imam mnogo ideja i uvek se trudim da u moju muziku unesem nešto novo. Srećom, mi svi poznajemo mnogo ljudi iz različitih sfera umetnosti, koji nam pomažu i kojima mi pomažemo, tako da se naši planovi uglavnom ostvaruju. Imam sreću da se bavim alternativnom muzikom i da sam slobodan da komponujem spontano, bez raznih pritisaka od strane producenata ili izdavačkih kuća, što je za umetnike veliko opterećenje. Verovatno ćemo nastaviti pravcem kojim smo i do sada išli, ali ni to nije sigurno. Za mene je najvažnije da se iz svega desi dobra i iskrena muzika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
