Vlast ne želi da se u Nacionalnom savetu nađu ljudi koji su je kritikovali

Duško Paunković, predsednik Koordinacionog odbora umetničkih udruženja, rekao je da je neposredan povod okupljanja to što je 24. januara Skupština usvojila Zakon o kulturi.

– To je neposredan povod da javnost podsetimo na činjenicu da u Srbiji već tri i po godine ne deluje Nacionalni savet za kulturu – istakao je Paunković. Prema njegovim rečima, novi zakon je zamišljen, napisan, stavljen na javnu raspravu i usvojen u periodu u kom nije postojao Nacionalni savet, telo koje, prema istom tom zakonu, treba da, „analizira i daje mišljenje o stanju u kulturi u Republici Srbiji, daje sugestije u kreiranju kulturne politike, daje predloge i sugestije za unapređenje kulturnih delatnosti“. – Drugim rečima, telo čije bi sugestije, mišljenja i analize morali veoma bitno da utiču na oblik i sadržaj tog zakona. Kako je to moguće? – upitao je Paunković. On je podsetio da je nakon brojnih peripetija Skupštinski odbor za kulturu u julu 2019. usvojio Zbirnu listu za Nacionalni savet, na kojoj ovaj put nema nelegitimno izabranih kandidata, ali da Skupština uporno, već pola godine, odbija da stavi na dnevni red glasanje o Nacionalnom savetu iako ne postoji nijedna zakonska i pravna prepreka da se to uradi. – Ne postoji zakonska i pravna, ali očigledno postoji politička – skrenuo je pažnju Paunković. Prema njegovim rečima, razlog zbog kog Skupština ne stavlja na dnevni red svog zasedanja glasanje o Nacionalnom savetu može biti samo jedan. – Vlast ne želi da se u Nacionalnom savetu za kulturu nađu ljudi koji su u svojim javnim nastupima kritikovali njene postupke i rešenja. Postupajući na ovaj način, vlast grubo krši zakonske odredbe koje se odnose na izbor – verifikaciju članova Nacionalnog saveta, pošto je upravo ideja zakonodavca svojevremeno bila da to telo bude depolitizovano i da bude demokratski mehanizam za korekciju postupaka izvršne i zakonodavne vlasti – podvukao je Paunković.

On je rekao da je kultura u Srbiji marginalizovana i svedena na puku stavku u turističkoj ponudi, a da to nije nimalo slučajno.

– Što je manji značaj kulture u nekom društvu to je vlasti lakše da manipuliše njegovim javnim mnjenjem. Vlast pogrešno misli da njeni nezakoniti postupci u vezi s kulturom ne privlače pažnju javnosti. Srbija je uređena kao demokratija, i mi, njeni građani, koristimo svoje pravo da podsetimo vršioce vlasti da ona nije iznad zakona i da zahtevamo od nje da se pridržava zakona, koji je, uzgred, kao što smo imali priliku da vidimo u petak, 24. januara – sama napisala, a potom i usvojila – ukazao je Paunković

Prema njegovim rečima, to što se dešava s Nacionalnim savetom pokazuje, između ostalog, da je demokratija u Srbiji u dubokoj krizi i pošto ovlašćeni predlagači nemaju kome da upute žalbu zbog nezakonitog ponašanja najviših organa zakonodavne vlasti u zemlji, a ne mogu se uzdati u javni apel upućen vlastima, upoznaće sa ovim slučajem predstavnika Evropske unije u Srbiji.

– Srbija svake godine dobija ocenu za to kako se u njoj sprovodi demokratija, a ovaj slučaj zasigurno neće doprineti da ta ocena bude viša od zaslužene – konstatovao je Paunković. On je podsetio na još jednu funkciju Nacionalnog saveta koja se ne vrši pošto Savet ne postoji.

– Prema Zakonu, Nacionalni savet utvrđuje status istaknutog umetnika i istaknutog stručnjaka u kulturi. Svedoci smo interesovanja koje u javnosti vlada za instituciju takozvanih nacionalnih penzija, odnosno priznanja za vrhunski doprinos kulturi zemlje ili kulturi nacionalnih manjina. Ministarstvo kulture nastoji da formira što objektivnije kriterijume po kojima bi se ovo priznanje dodeljivalo u budućnosti, a koji bi sprečili zloupotrebu priznanja i opravdane kritike kojima je ono bilo podvrgavano u prošlosti – kazao je Paunković.

On je rekao da su zbog cele ove situacije 2. oktobra 2019. poslali pismo premijerki Ani Brnabić, ali da odgovora od nje nije bilo, dok je komunikacija povodom pitanja o Nacionalnom savetu s Ministarstvom kulture i informisanja bila dobra i „bez šumova“.

Paunković je podsetio da su građani dobili zakonsko pravo na pet svojih predstavnika u Nacionalnom savetu, ali vlast ne želi da im prizna to pravo i uporno odbija da ozvaniči njihov status.

– Nije uspela da na silu izglasa Savet u kojem su protivzakonito bili, kao kandidati nezavisnih udruženja, kandidovani njeni simpatizeri, ali sada isto tako ne želi da postupi po zakonu i da izglasa kandidate koji su potpuno legalno na Zbirnoj listi – tvrdi Paunković uz pojašnjenje da Nacionalni savet ima 19 članova, ali faktički, samo pet nezavisnih, drugim rečima onih koji predstavljaju građane. To su članovi koje predlažu reprezentativna udruženja u kulturi. Na sve ostale ovlašćene predlagače vlast može da utiče ukoliko želi. A kako se pokazalo prilikom prvog pokušaja izglasavanja Saveta – i te kako želi, podvukao je Paunković. On je podsetio da su prvi pokušaj izglasavanja Zbirne liste kandidata za Nacionalni savet u februaru 2019. osujetili ovlašćeni predlagači tako što su izneli u javnost dokaze o tome da su za članove Nacionalnog saveta iz reda reprezentativnih udruženja nelegalno kandidovani ljudi koji nisu prošli zakonsku proceduru za kandidovanje.

– Sada smo u situaciji da Skupština, koja pred sobom ima Zbirnu listu sastavljenu u skladu sa Zakonom, odbija da stavi na dnevni red ovo važno pitanje. Napominjemo da razlog za to ne može biti nedostatak vremena, pošto celokupno glasanje za Nacionalni savet za kulturu ne traje više od deset minuta, u to smo se mogli uveriti prilikom prethodnog pokušaja izglasavanja Saveta, u februaru 2019. – objasnio je Paunković.

Prema njegovim rečima, ovlašćeni predlagači su se obratili Ministarstvu kulture i informisanja sa molbom da zahteva od Skupštine da stavi na dnevni red svog zasedanja pitanje Nacionalnog saveta.

– Ministarstvo je to učinilo u više navrata, ali nije dobilo od Skupštine nikakav odgovor. Ni kada će se to desiti niti zašto se ne dešava. Ovlašćeni predlagači su posle toga uputili molbu predsednici Vlade da, zbog važnosti njegove uloge za kulturu Srbije i zbog zakonske obaveze postojanja Saveta, zahteva od Skupštine stavljanje na dnevni red pitanje Nacionalnog saveta, ali iz kabineta predsednice Vlade nije stigao nikakav odgovor – zaključio je Duško Paunković.

Na jučerašnjoj konferenciji za novinare govorili su arhitekta Bojan Kovačević, koji je predložen od reprezentativnih udruženja da predstavlja likovnu umetnost, primenjenu umetnost, vizuelne umetnosti, dizajn i arhitekturu. Gojko Božović, potpredsednik Pen centra, Lidija Jovanović ispred ULUPUDS-a, Adam Crnobrnja, predsednik srpskog arheološkog društva, i Aleksandra Čabraja, narodna poslanica.

Zbirna lista kandidata za Nacionalni savet za kulturu

Četiri člana iz reda zaposlenih u ustanovama kulture, na predlog ustanova kulture čiji su osnivači Republika, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave: zaštita kulturnog nasleđa: Dragana Kovačić i Vesna Bašić; scensko-muzička delatnost: Dejan Kolarov i Nela Mihailović; bibliotekarstvo: Dobrila Begenišić; kulturno-obrazovna delatnost: Maja Erdeljan I Vladimir Kolarić.

Četiri člana na predlog reprezentativnih udruženja: književno stvaralaštvo i prevodilaštvo: Duško Paunković; likovne umetnosti, primenjene umetnosti, vizuelne umetnosti, dizajn i arhitektura: Bojan Kovačević; muzičko stvaralaštvo (kompozitori, izvođači): Ivan Brkljačić, pozorišna umetnost, filmska umetnost i umetnička igra: Goran Marković.

Jedan član iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa na predlog udruženja iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa: Adam Crnobrnja. Jedan član Univerziteta umetnosti, na predlog Saveta univerziteta umetnosti: Olivera Stojadinović. Jedan član univerziteta, na predlog Konferencije univerziteta Srbije: Čedomir Vasić. Dva člana nacionalnih manjina na predlog nacionalnih saveta nacionalnih manjina: Andraš Urban, Dragomir Zupanc, Miroslav Benka i Naka Nikšić.

Izabrani članovi: četiri člana iz reda istaknutih umetnika i stručnjaka u kulturi, na predlog Vlade – Dušan Kovačević, Nikola Šuica, Đorđe Đurić i Svetislav Božić; dva člana na predlog Srpske akademije nauka i umetnosti: Tibor Varadi i Miodrag Marković.