Martovski Lagunin književni klub, koji je zbog gostovanja američko-britanske književnice Trejsi Ševalije pomeren iz tradicionalnog termina prvog petka u mesecu, održaće se sutra u knjižari „Bukmarker“ u beogradskom SKC-u.
Na njemu će o kultnom romanu Džona Irvina „Svet po Garpu“ govoriti njen prevodilac na srpski jezik Ana Grbić i pisac Siniša Soćanin.
„Svet po Garpu“ je četvrti Irvingov roman i njegov prvi međunarodni bestseler. Objavljen je 1978, preveden je na trideset jezika u više od četrdeset zemalja, sa prodatim tiražom od deset miliona primereka doživeo je filmsku, pozorišnu, TV i radio adaptaciju.
To je životna priča T. S. Garpa, pisca, zaljubljenika u rvanje i vanbračnog sina feministkinje Dženi Filds. Ona je u javnost prvi put ušla tokom Drugog svetskog rata kao mediicnska sestra koja je napala vojnika koji je uznemiravao u bioskopu. Slavnom su je kasnije učinili memoari koji su od nje stvorli ikonu feminizma. Želeći da izbegne programiranu sudbinu bostonskih devojaka iz više klase u SAD četrdesetih godina 20. veka, napustila je porodicu i krenula putem ženske samostalnosti u kojoj nije bilo mesta za muškarce.
Kako ističu svi Irvinovi analitičari, želela je dete, ali ne i muža, tako da je gotovo „isprogramirala“ izbor oca i rođenje svog sina jedinca. NJen mentalni sklop, emotivne i seksualne neostvarenosti i frustracije u velikoj meri odredile su blago rečeno neuobičajen odnos sa sinom i njihov tragičan kraj.
Samog Garpa zanimaju samo tri stvari – seks, rvanje i pisanje fikcije. On i majka počnju da pišu skoro istovremeno, ali je on kritičan prema njenom radu. NJegov brak sa ćerkom njegovog trenera rvanja postaje dodatno iskušenje za sve. Pisac priču o Garpu ne zvršava njegovim ubistvom već prateći sudbine ljudi iz njegovog okuženja stvara neku vrtu epiloga o „životu posle Garpa“.
Američko-kanadski pisac i scenarista DŽon Irving (1942), kao i njegov junak Garp rođen je u Ekseteru u NJu Hempširu. Mesto rođenja nije jedina sličnost sa glavnim junakom „Sveta po Garpu“ za koji 1981. dobio Nacionalnu književnu nagradu. I Irving je rođen kao vanbračno dete, nikada nije sreo svog biološkog oca, vojnog pilota o čijoj je ratnoj hrabrosti u Burmi saznao, kako tvrde njegovi biografi, tek u 40. godini. Takođe se dugo bavio rvanjem. Irvingova majka je za roman „Svet po Garpu“ rekla da je za nju previše eksplicitan.
Oskarovac
DŽon Irving, koji trenutno živi u Torontu, ima status „američkog klasika“. Prvu knjigu „Oslobađanje medveda“ objavio je sa 26 godina. Od 14 njegovih romana devet su svetski bestseleri. Za najbolji adaptirani scenario 2000. dobio je Oskara za film „Kućna pravila“ snimljen po njegovom istoimenom romanu. Izdavačka kuća Laguna je ovaj Irvinov roman krajem 2019. obavila pod naslovom „Tuđa pravila“, dva meseca posle srpskog prevoda „Sveta po Garpu“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
