Foto: S. Pikula

To je najavio danas ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević na predstavljanju festivala koji će biti održan na Mećavniku od 16. do 21. januara.

Vukosavljević je, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa osnivačem tog festivala Emirom Kusturicom, rekao da se Ministarstvo trudi „da svaki dinar pametno uloži“ i da smatra da je u slučaju Kustendorfa to i učinjeno.

„Nastavićemo da pomažemo Kustendorf na sve moguće načine“, istakao je Vukosavljević i ocenio da je festival na Mećavniku svojevrsna vodilja „u uskovitlanom vremenu banalnosti“.

U takmičarskom delu Kustendorfa ove godine biće 21 film domaćih i stranih autora, a žiri za dodelu nagrade čine producentkinja Rosa Atab i profesori Vlastimir Sudar i Serž Regur.

Vukosavljević je ocenio da zahvaljujući Kustendorfu domaći i strani mladi filmski umetnici imaju priliku da uče i da razmenjuju ideje sa najvećim imenima svetske kinematografije.

Upitan kako se izboriti sa nekvalitetnim rijaliti sadržajima, Vukosavljević je odgovorio da uprkos takvim sadržajima „nije obeshrabren u pogledu dobrog ukusa većine ljudi“, kao i da nije saglasan sa ocenom da ljudi vole da gledaju takve stvari.

On je ocenio da je jako teško odrediti profil prosečnog gledaoca, ali da veruje da takav gledalac, bio on muško ili žensko, prati ono što mu se ponudi.

„Ako im se ponudi cunami banalnosti, trivijalnog sadržaja i prostakluka, ljudi će da gledaju, a opasnost je da se protokom vremena na taj način formira neka vrsta ukusa“, ukazao je Vukosavljević.

„Ostaje samo da ovo ministarstvo nastavi da radi ono što već i sada radi, a to je da snažno obeshrabruje prostačke i banalne sadržaje, pogotovo u elektronskim medijima sa nacionalnom frekvencijom“, smatra Vukosavljević.

On je konstatovao da postoji veliki broj kablovskih programa različitog sadržaja koji mogu da se gledaju na pretplatu.

„Onog trenutka kada i ako Ministarstvo kulture i informisanja bude dobilo neke jače alate za delovanje protiv toga, oni će biti brzo i efikasno iskorišćeni“, obećao je Vukosavljević.

On je istakao da danas to nije slučaj i da Ministarstvo nastavlja da ohrabruje regulatorna tela da se „time pozabave na oštriji način i u skladu sa zakonom“.

Emir Kusturica je, objašnjavajući finansijsku pomoć države, rekao da nema ugla sveta iz kojeg ne stižu učesnici festivala i da najveći deo novca odlazi na avionske karte.

„Mi nemamo sponzore i naša ideja je da se taj festival ne hrani od sponzorstva nego od ideje države o sebi i kulturi“, objasnio je Kusturica.

Kusturica je ocenio da su se promenili uslovi u svetu filma i da se postavlja pitanje da li je televizijska serija postala bolji medij za izražavanje nego što je to savremeni film.

Prema Kusturici, festival, poput Kustendorfa, pomaže mladim autorima da se dokažu i da dobiju novac za svoj prvi igrani film.

Odgovarajući na pitanje o borbi protiv sadržaja slabog kvaliteta, Kusturica je savetovao građanima da ne čitaju novine koje im se ne sviđaju i da ne gledaju televiziju.

„Bulevarska štampa i bulevarski teatar su doveli do ovoga u čemu živimo danas“, ocenio je Kusturica i zaključio da njegova deca nisu odrasla uz televiziju nego uz knjige.