Izdavačka kuća „Filip Višnjić“ objavila je 2007. godine prvo srpsko izdanje atraktivnog vodiča kroz istoriju sedme umetnosti, koji je počeo da izlazi 2003. u Londonu. Sadržaj knjige „1001 film koji moraš da vidiš pre nego što umreš“ svake je godine ažuriran naslovima novije produkcije, dok klasični korpus nije menjan. Ipak, u novom izdanju, „pretresen“ je i taj deo, kaže glavni urednik izdavačke kuće „Filip Višnjić“ Dragan Jovanović, dodajući da svaki lokalni izdavač može da ubaci izbor iz svoje kinematografije. Tako se u novoj knjizi, koja hronološki obuhvata period od 1902. do 2016. godine – od „Puta na mesec“ Žorža Melijesa do „Mesečine“ Barija Dženkinsa, sada – umesto ranijih pet, sada nalazi čak 15 srpskih, odnosno jugoslovenskih filmova.

To su: „Kad budem mrtav i beo“, „Skupljači perja“, „Bitka na Neretvi“, „WR: Misterije organizma“, „Čuvar plaže u zimskom periodu“, „Nacionalna klasa“, „Majstori, majstori“, „Ko to tamo peva“, „Sjećaš li se Doli Bel“, „Maratonci trče počasni krug“, „Kako je propao rokenrol“, „Andergraund“, „Lepa sela lepo gore“, „Lajanje na zvezde“ i „Ničija zemlja“.

„Trudili smo se da se rukovodimo koliko toliko objektivnim parametrima. Dugo smo pravili spisak, menjali ga. Jasno je da u umetnosti nema objektivno najboljeg. I u originalnoj knjizi, nisu samo najbolji već i neki kultni, revolucionarni, iz različitih razloga bitni filmovi“, objašnjava Jovanović, koji je domaću listu sastavljao sa Igorom Blaževićem (alias Prljavi inspektor Blaža) i Aleksandrom Petrovićem (Aca Seltik – Orthodox Celts). On dodaje da su imali prava na ograničen broj filmova, te da su nastojali da zastupe različite trendove i fenomene.

„Hteli smo da imamo i partizanski film, koji neko ne bi uvrstio. Ali jedan Pablo Pikaso je radio plakat za ‘Bitku na Neretvi’. Uzeli smo i film ‘Lajanje na zvezde’ koji je za naše prilike bio pravi blokbaster. U originalnoj knjizi je, na primer, ‘Top gun’. Mi smo našu listu sastavljali u istom duhu“, objašnjava Jovanović, dodajući da je inače knjiga vizuelno ista u celom svetu.

Filmski kritičar Borislav Anđelić ističe da je i na poznatoj listi magazina Sight and Sound godinama pobeđivao „Građanin Kejn“, da bi ga lane smenila „Vrtoglavica“.

„Svako od nas bi mogao da pravi različit izbor. Ova knjiga ima nameru da provocira razmišljanja, poziva publiku da otkrije neke naslove, a objektivno je korisna za one koji se bave filmom jer sadrži mnoštvo podataka“, ističe Anđelić.

Kako se navodi u preporuci izdavača, „1001 film koji moraš da vidiš pre nego što umreš“ je svojevrsni vodič/istorija/enciklopedija, koji predstavlja sve ono što publika mora znati o ostvarenjima koje naprosto mora videti. Na jednom mestu su najznačajniji filmovi iz svih zemalja i svih žanrova, od akcije i vesterna, preko animiranih filmova, komedija i dokumentaraca, do mjuzikala, trilera, noar filmova, kratkih filmova, romansi i SF-a.

S druge strane, knjiga „Transcendentni stil na filmu: Ozu, Breson, Drajer“ Pola Šredera, u izdanju Niškog kulturnog centra i Jugoslovenske kinoteke, daje analizu filmskog stila samo trojice autora. I dok je prethodni naslov namenjen široj publici, ovde je reč o jednoj od najtežih filmskih knjiga koja obuhvata i istoriju, religiju, filozofiju i druge oblasti, zbog čega je i namenjena samo za prave filmske znalce. Pol Šreder, reditelj velikih filmova američke kinematografije („Plava kragna“, „Ljudi mačke“, „Američki žigolo“, „U podzemlju seksa“…) i scenarista još poznatijih naslova („Taksista“, „Razjareni bik“, „Poslednje Hristovo iskušenje“…), filmsku karijeru počeo je kao kritičar i teoretičar filma. O kakvom intelektualcu je reč pokazuje i činjenica da iako je ovo značajno izdanje u originalu objavljeno 1972. godine, ono je i danas vrlo važno i aktuelno. Prvo srpsko izdanje priredili su Srđan Savić, Igor Toholj i Aleksandar Erdeljanović, a prevodioci su Nemanja Babić i Slobodanka Glišić. Objavljeno je u novoj ediciji NKC-a Panteon posvećenoj značajnim studijama iz pera važnih kritičara, teoretičara i istoričara filma.

„Ako se biraju uticajne knjige koje tokom godina nisu izgubile na značaju i kvalitetu, onda nije bilo dileme da objavimo ovu studiju iz pera čoveka koji je debitovao kao filmski kritičar, a potom postao perjanica Novog Holivuda“, objašnjava v. d. direktora NKC-a Srđan Savić.

Filmovi transcendentnog stila, kako dodaje, deluju kao hladni realizam, ali pronalaze pulsiranje svetog u običnom, svakodnevnom životu. Šrederova tema su ostvarenja „najjapanskijeg“ reditelja Jasuđiroa Ozua, velikog francuskog autora Roberta Bresona i čuvenog Danca Karla Teodora Drajera.

Nemanja Babić kaže da je ova knjiga uticala na mnoge savremene autore, te da se to danas možda najbolje može videti u filmovima Džima Džarmuša. S tim u vezi, upravnik Arhiva Kinoteke Aleksandar Erdeljanović, napomenuo je da se u Americi pojavilo novo izdanje, sa dužim uvodom u kojem Šreder analizira i opus Andreja Tarkovskog, Tea Angelopulosa i Bele Tara, te da se nada da će NKC i Kinoteka moći i to da objave.