Mislim da oni treba da ostanu nacionalni glumački festival, na kojem će se vrednovati isključivo glumačka ostvarenja, ali da je prirodno da naprave iskorake ka internacionalizaciji, zbog sve većeg broja regionalnih koprodukcija – kaže Srđan Savić, direktor Filmskih susreta i NKC, koji je organizator festivala, zajedno sa UFGS.

Po njegovom mišljenju, Filmski susreti bi trebalo da sačuvaju postojeću koncepciju koja postoji decenijama, prava je retkost među filmskim festivalima i pokazala je ozbiljnu vitalnost, a da se pri tom unose mestimične inovacije koje su saobrazne duhu vremena. Ova koncepcija je preživela brojne nedaće, među kojima i raspad države i promene sistema, te je se stoga nipošto ne bi trebalo odricati, što ne znači da je u nekim segmentima ne treba inovirati.

„Postoji način da zaštitimo srpsko glumište, a da istovremeno uvažimo regionalno okruženje. To bi podrazumevalo, na primer, da se uvedu nagrade Car Konstantin i Carica Teodora i za glumce koji nisu naši državljani. Pulski festival, recimo, dodeljuje nagrade za filmove koji su većinski hrvatski, ali ima i posebnu selekciju za ostvarenja u kojima je Hrvatska manjinski koproducent“, kaže on.

Aktuelne propozicije Filmskih susreta zasad omogućavaju da se glumcima koji nisu srpski državljani dodeljuju posebna priznanja. Prema propozicijama, u zvaničnoj konkurenciji mogu da učestvuju filmovi koji se snimaju na našem jeziku i u kojima domaći glumci imaju zapažene uloge, a da oni čak ne moraju biti koprodukcija u kojoj učestvuje srpska strana, kao i filmovi u kojima je Srbija koproducent, makar i manjinski.

Savić podseća da ima i ideja da Filmski susreti postanu nacionalni festival na kojem će se vrednovati ne samo glumačka ostvarenja već i sve druge kreativne i tehničke kategorije u sferi kinematografske proizvodnje – najbolji film, režija, scenario, muzika i slično.

„U svakom slučaju, eventualne odluke o delimičnoj ili potpunoj promeni festivalskog karaktera i koncepcije mogu samo zajednički da donesu niška lokalna samouprava i UFGS, kao osnivači manifestacije i NKC, kao jedan od njena dva organizatora, dok bi u diskusiji o tome morali da učestvuju i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, stručna javnost i građani Niša. Nijedna odluka u vezi sa Filmskim susretima ne sme da bude nagla i ishitrena, već mora biti dobro promišljena i rezultat ozbiljnog, temeljnog i iscrpnog dijaloga“, kaže Savić.

Sagovornik Danasa dodaje da organizatori i ove godine ulažu ozbiljne napore da na festival dovedu što veći broj glumaca, što nije uvek ni jednostavno ni moguće. Koriste se i najminimalnije šanse da se oni pojave na festivalu, u čemu im u novije vreme pomaže to što Niš ima aerodrom i avionsku vezu sa nekolikim važnim destinacijama u Evropi.

„Nekad su u vreme pulskog i niškog festivala bila prekidana snimanja filmova ili su se ona planirala u skladu sa vremenom održavanja ovih festivala, kako bi filmski radnici mogli da im prisustvuju. Danas je to drugačije. I dok traju Filmski susreti, uveliko se snimaju filmovi, a radi se i neverovatan broj TV serija. Zbog toga nije lako obezbediti da svi glumci koji su akteri filmova iz zvaničnog programa dođu na festival, poklone se publici i učestvuju na sutrašnjim konferencijama za novinare. Povremeno se, kad su iscrpljene sve druge mogućnosti, služimo i video-linkovima, a najsvežiji je prošlogodišnji primer Miloša Bikovića, koji se, kao dobitnik Gran pri Naisa, posredstvom video-linka obratio Nišlijama iz daleke Rusije u kojoj je snimao svoj najnoviji film“, kaže on.

Savić naglašava da će ove godine u zvaničnom programu biti šest niških premijera – Delirijum tremens, Teret, Ajvar, O životu i o smrti i Pijavice. Četiri ruže su i domaća premijera, pošto je njihovo prikazivanje na Festivalu u Vrnjačkoj Banji bilo tretirano kao pretpremijera. I gostujući filmovi, prva epizoda Senki nad Balkanom 2, odnosno dokumentarci Kude je taj Niš i Poslednji YU filmski romantik, spadaju u premijerna ostvarenja.

On podseća da zainteresovanost javnosti za ovaj festival raste iz godine u godinu. Broj posetilaca je konstantan ili se povećava, a sve je veće interesovanje medija, zbog čega su ponovo uvedene novinarske projekcije, kojih na Filmskim susretima dugo nije bilo. Očekuje se da će i ove godine festival posetiti predstavnici drugih lokalnih samouprava, posebno onih s juga Srbije, a postoji mogućnost da gosti festivala budu i načelnici opština Istočno Novo Sarajevo i Zvornik, koje su pokrovitelji festivala Prvi kadar, sa kojim Filmski susreti imaju partnerske odnose. Već je uobičajeno da na festival u Nišu dolaze predstavnici brojnih srpskih i regionalnih filmskih festivala – od Mostara, Tuzle, Herceg Novog i Trebinja do Sopota, Sombora, Gornjeg Milanovca, Leskovca i Vrnjačke Banje.

„U prodaji se nalazi oko hiljadu kompleta karata, dok je oko 1.500 pozivnica rezervisano za pokrovitelje, sponzore i donatore, gradski protokol, laureate različitih nagrada i priznanja, najbolje đake i studente, pojedine socijalne kategorije, učesnike i goste festivala i medijske poslenike. Šta god ko mislio o načinu raspodele karata i ulaznica, na svim relevantnim regionalnim i svetskim festivalima, pogotovo onima koji dobijaju značajnu finansijsku podršku od države ili lokalne samouprave, posebno se uvažavaju predstavnici te iste države i lokalne samouprave, kao i sponzori i donatori koji daju nezanemarljiv doprinos zaokruženju festivalskog budžeta i podmirivanju festivalskih potreba“, kaže on.

Savić dodaje da se organizatori trude da stalno podižu nivo festivala u organizacionom smislu. Letnja pozornica u Tvrđavi, koja je najveći bioskop pod otvorenim nebom na ovim prostorima, u velikoj meri je rekonstruisana i preuređena, počev od amfiteatra, stolica i bine pa do garderoba i toaleta. Uslovi za projekciju su izvanredni, što se koristi da se pomoću najsavremenije opreme posetiocima priušte vrhunske projekcije, od kojih sigurno u Srbiji nema boljih, barem ne na otvorenom.

„Neponovljivoj atmosferi na Filmskim susretima poseban doprinos daje i nadaleko čuvena niška publika. Kod nas možete da osetite energiju nalik onoj na stadionu kad se igraju veliki fudbalski derbiji. Tu se stvara jedna vrsta neverovatne sinergije koju je nemoguće postići u klasičnom bioskopu, a kamoli kad gledate filmove u kućnim uslovima“, kaže on.

Festival će, već tradicionalno, početi defileom na crvenom tepihu od Gradske kuće, gde će za učesnike i goste biti upriličen prijem kod gradonačelnika, preko Tvrđavskog mosta, pa do same Letnje pozornice. Na ceremoniji svečanog otvaranja biće između ostalog dodeljena nagrada za izuzetan doprinos umetnosti glume u domaćem filmu Pavle Vuisić, a gradonačelnik će predati ključeva grada predsednici žirija za dodelu zvaničnih festivalskih nagrada. Završno veče festivala, kad će se saopštiti imena dobitnika nagrada, prenosiće RTS, direktno ili odloženo.

Novine

„Novo na festivalu je, osim novinarskih projekcija u bioskopu Vilin grad, i povratak u hotel Ambasador, gde će biti festivalski centar u kojem će biti smešten najveći broj gostiju. Oficirski dom ovaj put koristiće se kao izložbeni prostor, a na terasi tog zdanja odigravaće se i projekcije u okviru pratećeg programa pod nazivom Retro bioskop“, kaže direktor Filmskih susreta.

Povezani tekstovi