"Zavera budala" na Instagram profilu 1Foto: Pixabay/ClarissaBell

Ovaj roman je 17. knjiga iz Lagunine edicije Amerikana. Objavljen je početkom februara, a čitaocima na srpskom jezičkom govornom području dostupan je od 2015. u izdanju Clia i prevodu Tatjane Milićev i Randala A. Mejdžora.

Džon Kenedi Tul (1937- 1969) diplomirao je engleski jezik i književnost na Univerzitetu Kolumbija i predavao na Koledžu Hanter u Njujorku i Dominikanskom koledžu u Nju Orleansu.

Napisao je dva romana „Neonsku Bibliju“ i „Zaveru budala“, koji su posthumno objavljeni.

Načet depresijom i manijom gonjenja, posle dva izdavačka odbijanja za objavljivanje „Zavere budala“ izvršio je samoubistvo u 31. godini. Nekoliko godina kasnije, Tulova majka ubedila je romanopisca Vokera Persija da pročita ovaj rukopis.

Persi je pomogao objavljivanje ove knjige, koja je 1981. dobila Pulicerovu nagradu za književnost. Uz Tulov roman objavljen je i Pesijev predgovor o prvom čitanju „Zavere budala“.

Prema njegovoj oceni, u ovom romanu Tulov najveći domet je glavni lik – Ignacije Rajli, „intelektualac, ideolog, neradnik, besposličar, proždrljivac, koji bi u čitaocu trebalo da izazove gađenje svojim neviđenim nadimanjem, gromoglasnim prezirom i ratom jednoga protiv svih – Frojda, homoseksualaca, heteroseksualaca, protestanata i raznih krajnosti savremenog doba“.

Njegovi rezoni nisu lišeni razuma, ali način na koji ih sprovodi jeste, čime autor stvara parodijsku sliku društva i karikiranje uzaludnih revolucija.

„Sjajna, izazovna farsa falstafskih razmera verovatno da je najpribližniji opis ovog blistavog romana“, smatra Persi, koji lik Ignacija Rajlija vidi kao „propalu verziju Tome Akvinskog prebačenu u Nju Orleans“. To je „anti-junak u žestokoj pobuni protiv savremenog doba, možda autorov alter-ego, sav sazdan od potrebe za bekstvom od stvarnosti modernog sveta u čemu je Džon Kenedi Tul odabrao najteži mogući način“, tvrde književni kritičari. Oni Tulov roman vide kao „jedno od najblistavijih dela pobune protiv nakaznosti ‘civilizacije'“.

„Zavera budala“ je, po objavljivanju 1972, proglašena za “ pravo otkriće“ i „svojevrsna antitezu Volterovom „Kandidu“. Knjiga je, kako ukazuju srpski izdavači, samog Tula odredila kao pripadnika malobrojne, ali dragocene porodice takozvanih „pisaca jednog romana“.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.