Foto: EPA-EFE KHALED ELFIQI

Ustavnim izmenama se omogućava produžavanje aktuelnog predsedničkog mandata i pravo da se još jednom kandiduje za šestogodišnji mandat. Sisijeva moć biće ojačana kao i kontrola nad vojskom, a biće u mogućnosti i da imenuje više pravosudne zvaničnike. Za pristalice, ovakve promene garant su dugoročne stabilnost Egipta, dok kritičari kažu da je zapravo cilj očvršćivanje Sisijeve moći, i onemogućavanje pravosudne nezavisnosti i dalji korak u povratku na autoritarni režim, osam godina posle prodemokratskih protesta protiv autoritarne vlasti predsednika Hosnija Mubaraka.

Sisi je preuzeo dužnost 2014, godinu dana nakon što je svrgnut prvi demokratski izabran predsednik Muhamed Morsi iz Muslimanske braće. Prošle godine je reizabran.

Za Sisija, koga mnogi već sada nazivaju „modernim egipatskim faraonom“, arapsko proleće 2011. bio je nepromišljen pokušaj promene, čija je haotična posledica predstavljala egzistencijalnu pretnju po naciju. Vladavina islamista unela je razdor i 2013. Sisi je predvodio vojno svrgavanje tadašnjeg predsednika Morsija. Samouvereno tvrdi da je ono što je učinio spasilo Egipat sudbine ratom pogođenih Sirije, Jemena i Libije. Evropljanima je svojevremeno poručio da „ne drže predavanje arapskom svetu“, braneći stanje ljudskih prava u svojoj zemlji, koje je kritikovano sa mnogih strana.

Februara ove godine izabran je za predsedavajućeg Afričke unije kada je obećao da će u centru njegovog rada biti bezbednost afričkog kontinenta. Pred kraj prošle godine pozvao je Egipćane da smršaju. „Egipćani su moja familija. Kako mogu da gledam kako se goje i da ćutim“.

El Sisi (63) je odrastao u porodici koja je bila poznata po svojoj revnosti, disciplini i bogatstvu. Za razliku od svoje braće – od kojih je jedan viši sudija, a drugi državni službenik – El-Sisi je pohađao lokalnu srednju školu pod vojnom upravom. Diplomirao je na egipatskoj Vojnoj akademiji. U to vreme počeo je da se zabavlja sa Intisar Amer, rođakom njegove majke, sa kojom je u braku od 1977. i imaju četvoro dece.

NJegovo imenovan za ministra odbrane 2012, podstakla je bojazni u Egiptu u vezi sa glasinama da je general bio doušnik Muslimanskog bratstva u vojsci, iako je on uvek izjavljivao da egipatska vojska stoji na strani egipatskog naroda. Ostaće upamćena njegova izjava da „ruka koja povredi makar jednog Egipćanina mora biti odsečena“. Od dolaska na vlast upustio se u čitav niz golemih projekata: izgrađen je niz hidroelektrana, proširen je Suecki kanal, izgrađeni su novi putevi, otvorena je nova privredna zona…

Povezani tekstovi