Foto: EPA-EFE/ GUILLAUME HORCAJUELO

„Samo u kasnim šezdesetim na filmu je bilo moguće da elegantni, smrtonosni Delon zureći u kameru kao kad mačka lovi miša pripitomljuje hladnokrvnog psihopatu“, opisuje se scena iz kriminalističkog filma „Bilo koji broj dobija“ u kome Delon igra sa Žanom Gabenom. I zaista, zar nije prvo što vam padne na pamet kad pomislite na ovog glumca prodorni pogled blistavo plavih očiju direktno u kameru? Takođe, upravo šezdesete vrhunac su njegove slave i karijere ili je bar tada odigrao uloge u filmovima nekih od najznačajnijih reditelja Evrope i sveta. „Roko i njegova braća“ Lukina Viskontija izbacili su ga u prvi plan, ali je pre toga zapaženu ulogu ostvario u filmu „U zenitu sunca“ Renea Klemana, što je bila prva ekranizacija čuvenog romana Patriše Hajsmit „Talentovani gospodin Ripli“. NJegovu grubu, bezobzirnu stranu na pravi način iskoristio je Žan Pjer Melvil u genijalnom „Samuraju“. Melvila Delon smatra za najvećeg filmskog reditelja, a verovatno je upravo ovaj film razlog da je Delon jedna od omiljenih zapadnih filmskih zvezda u Japanu.

Rođen je 8. novembra 1935. godine u gradu So. Roditelji su mu se razveli, a on je bio problematično dete i često je izbacivan iz škole, pa je čak završio i u zatvoru. Pre glume bavio se svim i svačim – radio je kao konobar, portir, mesar… a završio je kao dobrovoljac u francuskoj vojsci koja ga je poslala na ratište u Indokinu. I kao već velika filmska zvezda našao se u centru skandala krajem 1968. godine kada je ubijen njegov telohranitelj ovdašnjeg porekla Stevan Marković, za šta je i sam Delon bio optužen, ali je kasnije od tih optužbi oslobođen, iako je priznao veze sa francuskim podzemljem.

Za sebe je rekao da u životu ume da pravi tri stvari – svoj posao, gluposti i decu. Ovih poslednjih ima troje priznatih iz dva braka i od njih nekoliko unuka. Osim što je umetnik, on je i biznismen koji je svojim imenom brendirao brojne proizvode. Kolekcionar je umetničkih dela, osnovao je jedno boksersko takmičenje i konjičke trke. Uspešan je bio i kao producent, a igrao je i u pozorištu. Sa Dalidom je otpevao čuveni hit „Parole, parole“. Živi sam na jednom imanju gde ima konje i udomljuje pse. NJegovo političko usmerenje je desno – od De Gola, preko Le Pena do podrške Sarkoziju. Odlikovan je i najvećim francuskim priznanjem – Legijom časti. Nekoliko bendova posvetilo mu je pesme a to je slučaj i sa Madoninom „Beautiful killer“.

Povezani tekstovi