Foto: EPA-EFE/ JIM LO SCALZOBerni Sanders, senator iz Vermonta, odustao je od trke za predsedničku nominaciju demokrata, poručivši da je pobeda praktično nemoguća, ali da je izvojevana ideološka bitka koja se ogleda u velikoj podršci omladine i radnih ljudi.
„Preobrazili smo američku svest u onu koja pokazuje kakva nacija možemo da postanemo i ova zemlja je zato načinila veliki korak napred u nikad okončanoj borbi za ekonomsku, društvenu, rasnu i ekološku pravdu. Naš pokret je pobedio u ovoj ideološkoj bici“, rekao je Sanders pristalicama u obraćanju preko interneta.
Svojom odlukom je prokrčio put bivšem potpredsedniku SAD Džou Bajdenu da u novembru na izborima izađe na megdan Donaldu Trampu.
Ovo je drugi put da Sandersu nije pošlo za rukom da ostvari svoj predsednički san. Pre četiri godine u trci za demokratsku nominaciju ga je porazila Hilari Klinton.
Tada je svoje pristalice pozvao da glasaju za nju.
Sanders, koji se deklariše kao demokratski socijalista, svoju izbornu platformu je zasnovao na zalaganju za univerzalno zdravstveno osiguranje (Medicare for All), odnosno za to da se značajnim uvećanjem budžeta obezbedi dostupnost lekara i lekova za sve.
Takođe je zagovarao uvođenje besplatnih državnih koledža, povećanje poreza za bogate i povećanje minimalne zarade u Americi, kao i uvođenje sto odsto obnovljivih izvora energije u proizvodnji struje i saobraćaju do 2030. godine.
Iako je u početku važio za vodećeg kandidata, odnevši pobedu u nizu država, prvenstveno zahvaljujući podršci mladih birača, u trenutku kada je odustao od trke znatno je zaostajao za Bajdenom, koji ima podršku stranačkog establišmenta, ali i nekih kandidata koji su u međuvremenu odustali od trke. Sanders je više puta apelovao na jedinstvo demokrata u njihovim nastojanjima da poraze „najopasnijeg predsednika u istoriji SAD“.
Tokom svoje karijere je istupao kao nezavisni političar, s tim što je povremeno dobijao podršku Demokratske stranke. Za predstavnika države Vermont u Senatu SAD je izabran 2006, a pre toga je od 1991. bio član Predstavničkog doma.
Mandat na poziciji predstavnika Vermonta u Predstavničkom domu uspeo je da obezbedi čak sedam puta, i to uvek velikim brojem glasova. Bio je veliki protivnik administracije predsednika Džordža Buša i glasao je protiv invazije na Irak.
Berni Sanders je rođen 1941. u Njujorku u porodici poljskih Jevreja koja je pobegla u SAD za vreme Drugog svetskog rata. Diplomu politikologa je stekao na Univerzitetu Čikago.
Po završetku studija je neko vreme proveo u Izraelu, gde je volontirao u kibucu, a kasnije se preselio u Burlington, Vermont, čiji će gradonačelnik postati 1981. i na toj funkciji će ostati do 1989.
U mladosti je bio pripadnik pokreta za građanska prava, aktivno je učestvovao u kampanji protiv rata u Vijetnamu.
Kažu da je na njega dosta uticao govor Martina Lutera Kinga „Ja imam san“, kojem je prisustvovao, učestvujući na velikom skupu „Marš na Vašington“ 1963. Oprobao se i u šou-biznisu, pa je, između ostalog, snimio folk album pod nazivom „We Shall Overcome“ i glumio u humorističkoj drami „Sweet Heart Dance“.
U vanbračnoj zajednici sa Sjuzan Kempel Mot je 1969. dobio sina Levija. Pre toga je bio u braku sa Deborom Šiling, ljubavlju iz studentskih dana, s kojom se razveo 1966. Godine 1988. je oženio Džejn Omira, čije troje dece iz prethodnog braka smatra svojom. Ima i sedmoro unučadi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
