Danijele Santareli: Odbojka kao droga 1

Da bi posle Zorana Terzića prihvatio da bude selektor odbojkašica Srbije, trener mora biti ili dovoljno lud i hrabar, ili „ekstremni sportista“, ili samouveren preko graničnih vrednosti.

Zameniti čoveka koji je u Srbiji odbojkaška ikona, čijih se prethodnika na mestu selektora skoro niko ne seća bez obzira koliko je star, izazov je nad izazovima, ispostavilo se, baš po meri Danijelea Santarelija.

Italijanskog trenera rođenog pre 40 godina.

Kome je život odbojka i obrnuto.

Pokušao je da napravi karijeru kao igrač ali nije uspeo, verovatno jer, kako je kasnije tumačio, nije imao veštine ni fizički, a posebno mentalno da igra na visokom nivou.

Kad je shvatio da nije uspeo kao igrač rešio je da postane veliki trener. Baš rešio. Sa 18 godina već je trenirao nižerazredne timove, a sa 27 godina dobio je priliku da bude trener u Pezaru.

Završio je Fakultet za fizičko vaspitanje, mnogo čitao, pratio seminare.

I eksplozivno napredovao.

Sa Koneljanom je osvojio četiri titule prvaka Italije (2015, 2018, 2019. i 2021), tri Kupa Italije (2017, 2020. i 2021), četiri Superkupa Italije (2016, 2018, 2019. i 2020), titulu Svetskog klupskog prvaka (2019) i trofej Lige šampiona (2021).

Bio je i selektor ženske reprezentacije Hrvatske, sa kojom je osvojio dve srebrne medalje u „Zlatnoj ligi“ i u skladu sa svojom ambicijom sada došao na mesto sa koga se vrh odlično vidi.

Santareli je igrao na poziciji „libera“, kako je opisao – kao golman u fudbalu, dodirnete nekoliko lopti, ali one moraju biti savršene.

I fanatično je pristupio trenerskom poslu, po njegovom shvatanju, odbojka se mora živeti 24 časa dnevno.

Pričao je u jednom intervjuu da su mu mnogi ljudi rekli da bi trebalo više da uživa u životu, da uzme više slobodnog vremena i da s vremena na vreme izađe, ali da to ne može.

Čak se i ne odmara dovoljno i prilično loše spava tokom takmičenja.

„Moram to da radim, moram da učim, radim i mislim za dobro sebe i tima“, objasnio je takav pristup poslu ni najmanje ne pokušavajući da to predstavi kao žrtvu. „Odbojka je kao droga… s tim što mislim da je to sasvim u redu“, poentirao je.

Kao trenerski cilj navodi da svakog dana napreduje i nauči nešto novo, ali i nešto što je bio „razlog plus“ da preuzme kormilo ženske odbojkaške reprezentacije Srbije.

„Mislim da je to cilj skoro svakog trenera na svetu i to onaj najočigledniji. Pokušajte da pobedite na Olimpijadi. To bi bio vrh“, otkrio je nedavno u jednom intervjuu, ne sluteći da bi takva prilika mogla da mu se otvori već u Parizu 2024.

Oženjen je vrhunskom odbojkašicom Monikom de Đenaro, koja takođe igra na poziciji libera, sa kojom je i pre braka bio u dugogodišnjoj vezi.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.