Da krize, bar kad su njegovi tekstovi u pitanju, nema svedoči još jedno priznanje koje je dobio na upravo završenom Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji. Priznanje mu je pripalo za film „Izgrednici“ u režiji Dejana Zečevića, svojevrsni horor o eksperimentu koji grupa studenata sociologije sa svojim profesorom na čelu sprovodi ne bi li pokazala da haos i nered u okruženju jednog društva dovode do sličnih posledica u društvu samom i njegove devastacije. Sličan ovom je i prethodni zajednički „uradak“ ovog tandema – film „Neprijatelj“, koji za mesto zbivanja ima ratna događanja na prostoru bivše Jugoslavije, a zapravo se bavi pitanjem ko je kome neprijatelj na tom prostoru, sa zaključkom da je to uvek onaj Drugi, koji opet može biti druga strana sopstvene ličnosti. Sve to, u Zečevićevom stilu, u formi horora.

Na žanrovskim odrednicama insistiramo jer one pokazuju da je Milosavljević svestrani scenarista, što se vidi iz njegovih naslova – ima tu romantične komedije poput „Tri palme za dve bitange i ribicu“, društveno angažovanih antiratnih drama poput „Nebeske udice“, filmova i TV serija smeštenih u epohu sa ljubavnom tematikom ali i trilerskim zapletima („Jesen stiže, dunjo moja“ ili „Jagodići“), TV serija nastalih iz adaptacija tzv. ozbiljne literature poput Tišminih „Vera i zavera“, „Čizmaša“ Dragoslava Mihailovića ili „Korena“ Dobrice Ćosića, koji su upravo u fazi postprodukcije. Među pozorišnim tekstovima poznati su: „Instant seksualno vaspitanje“, „Gola Vera“ i „Igra u tami“ (ove dve u saradnji sa rediteljem Jugom Radivojevićem) a poslednja sa izrazito angažovanom temom trgovine ljudima. A da bi se njegov tekst do kraja ispoštovao, Milosavljević je triput pribegao i sopstvenoj režiji u filmovima: „Točkovi“, „Mehanizam“ i „Ringeraja“. U međuvremenu je napisao i objavio dva romana, čini se sa podjednakim uspehom – „Đavo i mala gospođa“ ovenčan nagradom „Isidora Sekulić“ i „Sentimentalne zavere“. Bavi se i pisanjem scenarija za stripove za domaće i strane izdavače.

Počeo je kao scenarista omnibusa „Paket aranžman“. Na Fakultetu dramskih umetnosti pripadao je najuspešnijoj klasi dramaturga u istoriji ove institucije jer su se svi realizovali u svojoj profesiji i postali poznati – pored njega tu generaciju su činili: Biljana Srbljanović, Igor Bojović i prerano preminuli Vuk Pavlović. Na tom istom fakultetu danas je predavač na Katedri dramaturgije. Rođen je 6. maja 1969. u Ivanjici.