Foto: EPA-EFE/ PAUL BUCK

Ali „Oblik vode“ je delo pravog umetnika, nekoga ko veruje u moć filma… Filma kao sna, fantazije, posebnog sveta stvorenog samo za publiku. I zaista taj trenutak čarobnosti doveo je ovo ostvarenje do nagrade Oskar, kao i njegovog reditelja. Ova ljubavna priča o nemoj čistačici i vodenom čudovištu začarala je publiku širom sveta i tako još pre dodele Oskara na bioskopskim blagajnama ostvarila ogromnu zaradu. Ostvarenja koja su dobijala nagrade Američke akademije nikada nisu ni bila deo mejnstrim kinematografije. Ali zanimljivo je da je u poređenju sa filmovima poput „12 godina rob“ ili „Pod lupom“, napetim dramama o ropstvu ili umešanosti crkve u skrivanje pedofilije, veću gledanost postigla jedna bajka za odrasle. Ipak, ovo nije obična eskapistička priča. „Oblik vode“ je film o inkluziji, posveta svim drugačijim osobama koje se svakog dana bore sa predrasudama.

Možda baš na ovom mestu treba pomenuti da je Giljermo del Toro, jedan od najmaštovitijih autora današnjice, i sam kao meksički imigrant deo ljudi sa margine koji se u većinski belom Holivudu bori za svoje mesto. S tim u vezi, zanimljiva je činjenica da je Del Toro poslednji reditelj iz grupe „Tri amigosa“ meksičkog filma, koji je, nakon Alehandra Injaritua i Alfonsa Kuarona, nagrađen Oskarom. U poslednjih pet godina čuvena trojka, inače bliski prijatelji koji tesno sarađuju na svojim rediteljski potpuno različitim ostvarenjima, osvojila je četiri zlatne statue za najbolju režiju (Injaritu čak dve zaredom), a sada se već dva puta desilo i da su nagrađeni za najbolji film (uz „Oblik vode“, nagrađen je i Injarituov „Čovek ptica“).

„Naći lepotu u profanom. Izdignuti banalno. Biti dirnut žanrom. Te stvari su važne za moj filmski stil“, kaže autor, koji je i u svojim prethodnim filmovima koristio bajku ili horor da bi se obračunao sa establišmentom, i to pre svega političkim i crkvenim. Iako kaže da ceo život snima jedan isti film, Del Torova filmografija nosi potpuno različite naslove, ali uvek vezane za žanr naučne fantastike i fantazije. Režirao je od strip adaptacija („Blejd II“, „Helboj“) do istorijskih horora („Đavolja kičma“, „Panov lavirint“).

Opsednut je čudovištima za koja veruje da nisu samo užasna i svemoćna bića već i tragične figure. NJegovi omiljeni junaci su Elijen, Godzila, Stvar i posebno Frankenštajnov monstrum, zbog koga se i zaljubio u film. Najveća želja mu je da napravi svoju adaptaciju romana Meri Šeli. Rođen je 9. oktobra 1964. Oženjen je i ima dvoje dece. Živi u Los Anđelesu u Sumornoj kući prepunoj artefakta vezanih za horor i SF žanr.