Jovan Jova Radovanović: Junak našeg detinjstva 1Foto: FoNet/ Aleksandar Levajković

Omiljeni likovi u mojoj porodici koje pamtim od detinjstva bili su Lola Novaković, Đorđe Marjanović, Senka, Bisera i Zafir, Duško Jakšić, Nada Knežević, i toliko su bili omiljeni da se o njima govorilo kao da su članovi naše familije, a Jovu Radovanovića je u našu kuću prvi put „doveo“ moj ujak, i Jova je tu ostao zauvek.

Tih šezdesetih godina moj ujak je kao student išao na džez svirke koje je Jova sa svojim bendom Domino organizovao u amfiteatru Tehnološkog fakulteta, posle ga je pratio kada je nastupao sa Veselim bendžom, a sa Sedmoricom mladih Jova je meni postao nešto kao drugi ujak.

Deo moje lične „eks YU“ mitologije, mog najranijeg detinjstva, isto kao i „Kiki“ bombone, „Argo“ juha, slet, Đurđa Bjedov, Korčula… I ne samo meni – verujem da Jovu starije i srednje generacije na prostoru od Triglava do Đevđelije svih ovih decenija „drže“ za neku familiju, nekog brata, ujaka, strica…, jer je i on ostao jedan od simbola te zemlje i njene mladosti.

Zato me je toliko obradovala nagrada za životno delo koju džez festival Nišvil ove godine dodeljuje „mom“ ujaku, legendarnom muzičaru, komičaru i našem divnom sugrađaninu Jovi Radovanoviću, i nezaboravnom bendu Sedmorica mladih, koji je trajao trideset tri godine, i po tom rekordu dobio mesto i u Ginisovoj knjizi.

Od svog osnivanja 1959, kao Beogradski diksilend ansambl (stil kojim su isključivo delovali na početku), a posle i kao Sedmorica mladih, nikada nisu napustili džez i afroameričke spirituale, koje su kao sjajni vokalisti izvodili u najboljem maniru čuvenog kvarteta „Golden Gate“, iako su svom repertoaru dodali pop, rok i druge stilove i forme.

Prvi nastup su imali u Domu omladine „Jurica Ribar“ u Zagrebu, bili su učesnici prvog džez festivala u tadašnjoj Jugoslaviji, 1960. na Bledu, i nastupali su širom sveta.

Na turnejama u inostranstvu proveli su punih petnaest godina, svirali su Titu i drugim brojnim predsednicima država i diplomatama, a 1975. proglašeni su za jugoslovenske ambasadore kulture i bili su oslobođeni služenja vojske.

Snimili su više od deset LP albuma i blizu 40 singl ploča, pojavljivali su se u brojnim filmovima i TV emisijama, posebno Jova, koji je svojim šarmom i darom za komiku bio zvezda ovog benda.

Poslednji koncert održali su maja 1991. u Sarajevu, a vrlo brzo, baš kao i nekadašnja Jugoslavija, Sedmorica mladih više nisu postojali, iako su formalno prestali sa radom osam godina kasnije.

Niko od njih nije dobio tzv. nacionalnu penziju kao zaslužni umetnik.

Jovu je, kao i generaciju kojoj pripadam, jako zaboleo raspad one naše velike domovine.

– Bilo je teško baviti se muzikom, komedijom i zabavljanjem tih godina u zemlji u kojoj se svakodnevno u vestima prebrojavalo koliko je poginulih po ratištima širom Jugoslavije – govorio je Jova, a kada su ratišta „zatvorena“, nastavio je karijeru serijalom „Povuci ručnu“.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

2 reagovanja na “Jovan Jova Radovanović: Junak našeg detinjstva”

  1. Jova moj drugar iz klupe u skoli ucenika u privredi u Bozidara Adzije 1959 tada je svirao klarinet

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.