U saopštenju LDP, Dušan Mijić se karakteriše kao ličnost koja je „jedna od nespornih i vrlo uticajnih pokretača demokratskog i reformskog pokreta u Vojvodini i Srbiji, osnivač i dugogodišnji izdavač lista Naša Borba, koji je tokom devedesetih bio najprofilisaniji otvoreni medij u Srbiji i važan faktor u oslobađanju naše medijske scene“.

Međutim, bivši novinari i urednici tog lista Dušana Mijića bezmalo smatraju najodgovornijim za zlu sudbinu Naše Borbe. Gašenje lista Naša Borba, 1998. godine, obrazloženo je upravo sukobom vlasnika Dušana Mijića sa novinarima i urednicima tog lista. Taj sukob kulminirao je 1998. konačnim gašenjem lista. Vlasnik je tvrdio da novine prave gubitke, dok je redakcija izražavala ozbiljnu sumnju u takva objašnjenja navodeći da je Mijićeva prava namera zapravo gušenje slobodnog novinarstva i podilaženje režimu Slobodana Miloševića. Novinari i urednici Naše Borbe tvrdili su da je Mijićevo poslovanje sa listom i privatnom firmom bilo krajnje netransparentno, kao i da se velika ulaganja nisu opravdala povećanjem uticaja i čitanosti. To je, kako je tvrdila redakcija Naše Borbe, bio razlog zbog kojeg je Evropska unija prestala da veruje tadašnjem vlasniku lista i uskratila mu finansijsku pomoć.

Dušanu Mijiću, inače agronomu po obrazovanju, zamera se izostanak kvalifikacija da bi bio na funkciji predsednika Političkog saveta stranke. On je tokom osamdesetih stekao kapital baveći se izvozom žitarica. Bio je vlasnik preduzeća Finagre, Fininvesta i niza spoljnotrgovinskih preduzeća po Evropi, a danas radi kao menadžer za engleske investicione fondove koji ulažu u jugoistočnu Evropu.

Potiče iz dobrostojeće porodice iz okoline Sombora. Otac je dvoje dece, govori engleski i služi se makedonskim jezikom. U Makedoniji je, takođe, više godina poslovao.