Moamer Gadafi Poseta Francuskoj nekadašnjeg „enfant terrible“ svetske političke scene, pukovnika Moamera Gadafija, bila je povod brojnih kontroverzi u redovima zemlje domaćina, baš kao što je kontroverzna i čitava politička karijera libijskog lidera. Dok mu je predsednik Sarkozi priredio toplu dobrodošlicu koja je začinjena poslovnim „dilom“ vrednim deset milijardi evra, dotle su opozicija, ali i neki ministri besneli zbog „posete diktatora“.
Moamer Gadafi Poseta Francuskoj nekadašnjeg „enfant terrible“ svetske političke scene, pukovnika Moamera Gadafija, bila je povod brojnih kontroverzi u redovima zemlje domaćina, baš kao što je kontroverzna i čitava politička karijera libijskog lidera. Dok mu je predsednik Sarkozi priredio toplu dobrodošlicu koja je začinjena poslovnim „dilom“ vrednim deset milijardi evra, dotle su opozicija, ali i neki ministri besneli zbog „posete diktatora“. Bez obzira na to, mnogi analitičari spremni su da zaključe kako su tom posetom Libijska Džamahirija, koja je nekad važila kao „raj za teroriste svih vrsta i porekla“, i njen tvorac krenuli putem potpune političke i diplomatske rehabilitacije u međunarodnim odnosima.
Jesu li takva katarza i preobražaj došli s mudrošču koju donose godine, ili je Gadafi prgamatično shvatio da u tome leži njegova jedina šansa da produži politički život? Neki karakteristični gafovi koje je izveo u Francuskoj – recimo razapet šator na travnjaku rezidencije – kao da govore da je ostao dosledan samom sebi. Bar kad je reč o sklonosti prema egocentrizmu i iznenađenjima. Uspavljivao Generalnu skupštinu UN svojim maratonskim govorima, tražio da na kamili dojaše na samit nesvrstanih u Sava centru, šurovao sa belosvetskim teroristima, zbog čega je Amerika 1986. bombardovala gradove Tripoli i Bengazi. Strane lidere i državnike primao je u beduinskom šatoru, uvek okružen „Amazonkama“ – telesnom gardom sastavljenjom od prelepih žena.
Gadafi je rođen 1942. u beduinskoj porodicu u pustinjskom mestu Surta i odrastao je u atmosferi pobune protiv italijanske kolonijalne uprave. Diplomirao je prava na Libijskom univerzitetu s najvišim ocenama, a zatim završio vojnu akademiju i poslat u Britaniju na usavršavanje. Vratio se u zemlju 1969. i s grupom mladih oficira svrgnuo kralja Idrisa Prvog. Libijsku kulturnu revoluciju, nesvakidašnju mešavinu islamskih, marksističkih i socijalističkiih ideja, koju je sažeo u Zelenoj knjizi, započinje 1970-ih. Njegova nova Libija postaje džamahirija, ili država masa.
Svet je bio iznenađan kada je Libija priznala odgovornost za rušenje aviona iznad Lokberija, a još više 2003. kad je Gadafi saopštio da njegova zemlja odustaje od programa proizvodnje oružja za masovno uništavanje.
Gadafi ima osmoro dece – sedam sinova i kćerku Ajšu, kao i usvojenu kćerku Hanu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
