Marko Marin: Domaći iz Nemačke 1Foto: FoNet/Xinhua

Iako je na „Rajku Mitiću“ proveo samo jednu i po sezonu, Marin će u sećanjima navijača ostati kao verovatno najbolji igrač koga je najtrofejniji srpski klub imao u ovom veku.

Iako je državljanin i bivši reprezentativac Nemačke, malo ko je Marka Marina na „Rajku Mitiću“ doživljavao kao stranca.

Već na prvom evropskom meču prošle sezone, protiv Napolija, pokazao je da je za klasu bolji od svih ostalih prvotimaca crveno-belih.

Na utakmicama protiv Pari Sen Žermena i Liverpula odmah se videlo da je jedini koji je u stanju da zadrži loptu u svom posedu protiv jakih rivala, odnosno da je jedini koji može da kreira igru srpskog kluba. Trener Vladan Milojević ga je u nedostatku rešenja prinudno stavio na poziciju plejmejkera na kojoj se solidno snašao, mada je svaki put kada bi igrao po strani ipak podsetio da je po vokaciji krilni napadač.

Iako je prošle sezone bez dileme bio najbolji, ove se u lošim izdanjima Zvezde u Ligi šampiona uklopio u sivilo celog tima.

Karijeru je započeo u Borusiji Menhengladbah, a potom je igrao i za Verder Bremen, Čelsi, Sevilju, Fiorentinu, Anderleht, Trabzon i Olimpijakos.

Na Svetskom prvenstvu 2010. u Južnoj Africi igrao je za Nemačku na meču protiv Srbije poslednjih 20 minuta.

Stručnjaci tvrde da je mogao da ima uspešniju karijeru da ga povrede prilikom prelaska u Čelsi nisu u više navrata na po nekoliko meseci odvojile sa terena.

NJegova tehnika s loptom i pregled igre porede se sa sposobnostima Dragana Stojkovića Piksija, ali se smatra da mu je za najjače lige Evrope uvek nedostajala brzina.

Marko Marin je rođen 1989. godine u Gradišci (Bosna i Hercegovina, tada Jugoslavija).

NJegova majka Borka Marin odlučila je da 1991. godine prihvati posao medicinske sestre u nemačkom Herstu (mesto blizu Frankfurta) kako bi uspela da porodicu odvede iz BiH pre početka ratnog vihora.

Marko nije zaboravio svoje korene i više puta je čak i tokom vrhunca karijere isticao srpsko poreklo i naglašavao da navija za Crvenu zvezdu.

Pre 14 godina odbio je ponudu da zaigra za reprezentaciju Bosne i Hercegovine, dok ga Srbija nikada nije ni zvala.

Sa mladom reprezentacijom Nemačke osvojio je Evropsko prvenstvo 2009. godine, a u seniorskoj konkurenciji ima bronzu iz 2010.

Iako je imao ponude i iz drugih evropskih liga, u Crvenu zvezdu je, po sopstvenim rečima, prošle godine došao kako bi ispunio dečački san.