Primivši od srpskog ogranka Međunarodnog udruženja filmskih novinara i kritičara – Fipresci Srbija, nagradu za životno delo, Mladomir Puriša Đorđević izjavio je da ne pristaje na ulogu veterana, već da je to samo nagrada koja izuzima one filmove koje još nije snimio. I zaista, ko god da je imao prilike da uživo vidi i sretne, ili sreće da upozna ovog 87-godišnjeg mladića, shvatio je kako se magijska funkcija njegovog imena obistinjuje.
Puriša Đorđević je veteran možda samo brojem snimljenih filmova i trajanjem u ovdašnjoj kinematografiji, koje je otpočelo još davnih godina nakon Drugog svetskog rata. Tako da nije čudo da je njegove filmove, kao i njegov život, obeležilo ratno doba, u koje je ušao kao mladić i iz te perspektive, bez patetike i toržestvenosti velikih partizanskih epopeja, snimao filmove o takozvanim malim i često mladim ljudima u ratu, njihovim običnim mladalačkim čežnjama koje su u gvozdena ideološka vremena delovale bogohulno. Te teme prisutne su u njegovoj tetralogiji, po kojoj je možda i najpoznatiji i koja mu je donela neka od najznačajnijih priznanja. „San „ je bio kandidat za berlinskog Zlatnog medveda, „Jutro“ za venecijanskog Lava, a za ovaj film pripalo mu je nekoliko pulskih Zlatnih arena. U tetralogiju spadaju još i „Devojka“ i „Podne“. Upitan šta je svojim filmovima želeo da (po)kaže, rekao je: „Nežnost. I diskretnu, prikrivenu ironiju“.
Pored nagrada, Puriša je dopadao i cenzure i to one na jugoslovenski način, koja zvanično nije postojala, ali je činila da određeni filmovi svoj vek provedu u „bunkerima“, ne stigavši do javnosti. Bili su to filmovi koji su primećivali i kritički se osvrtali na anomalije socijalizma, baš kao što je to činio „Pavle Pavlović“ sa legendarnim Bekimom Fehmijuom u glavnoj ulozi. „Purišini glumci“ bili su i neki drugi velikani SFRJ filma – Rade Marković, Ljubiša Samardžić, Milena Dravić, s kojom je bio i u braku.
Pretežan deo njegove filmografije koja broji blizu 70 ostvarenja, čine dokumentarci. A malo se zna da je napisao 11 knjiga. Ovih dana trebalo bi da izađe još jedna, nastala po njegovom istoimenom filmu pod nazivom „Osam kila sreće“.
Puriša Đorđević rođen je 6. maja 1924. u Čačku. Bio je fudbaler Borca i fudbaler je želeo da ostane, ali je postao reditelj. Kao ratnu odštetu zbog zatočeništva u nemačkom logoru, pre neku godinu dobio je 7.000 evra. Novac je iskoristio za ugradnju pejsmejkera i pravljenje filma „Dva“, koji je nastao gotovo bez sredstava. Otac je jedne kćeri, koja je udata za reditelja Rašu Andrića.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
