Foto: FoNet / Marija Đoković

Ova praksa da, za sada, istupaju i govore oni koji su za tako nešto na kraju krajeva i školovani, a pri tom svoju popularnost grade na nečem lepšem od politike – kulturi i umetnosti, deluje kao osvežavajuća novina. Da li će samo na tome ostati kada su pomenuti glumci u pitanju, videćemo. Sam Kojo je, pre skoro dve godine podržavši Sašu Jankovića na predsedničkim izborima, u razgovoru za Danas istakao da to „nije političko angažovanje, već borba za vazduh u kontaminiranoj sredini“.

„Politika je na ovim prostorima deklarisana kao disciplina u kojoj je sve dozvoljeno, u kojoj je laž legitimna, udarac ispod pojasa se dodatno nagrađuje, a pravo na krađu je nagrada za pobedu u igri bez pravila i fer-pleja“, rekao je tada još Kojo. On se u međuvremenu razočarao u Sašu Jankovića, i sam Janković povukao se sa pozicije, ali je potreba da se o političkim zbivanjima u srpskom društvu govori na način na koji je to Kojo pre dve godine učinio očigledno ostala. Otud je njegov govor na protestu bio očekivano oštar i nedvosmislen – pozvao je predsednika Aleksandra Vučića „da abdicira“, poručivši mu da je ovo kraj. „Suspendovao si pravo i pravdu, pogasio sve institucije, rešio si da budeš i institucija i pravo i pravda, zaigrao si se, Vučiću, zaboravio si da si ti naš službenik“, dodao je Kojo.

Nikola je, smatraju mnogi, odigrao samog sebe igrajući Nikolu u filmu „Mi nismo anđeli“ Srđana Dragojevića. Ova antologijska uloga svakako je obeležila njegovu karijeru a lik slatkog, ali pomalo mrzovoljnog pa i ciničnog dečka/čoveka, čije delanje dovodi do nečeg smešnog, postao je njegov zaštitni znak. Igrao je i u Dragojevićevim „Lepim selima“, pa u „Paradi“, a „nešto potpuno drugačije“ doneo je u „Četvrtom čoveku“, trileru Dejana Zečevića.

Započeo je još kao jedanaestogodišnjak u „Radu na određeno vreme“, potom i nastavku tog filma, dok je u tinejdžersko doba zaigrao u serijalu „Lude godine“. Verovatno ocenjen kao jedan od naših najboljih glumaca, spada u one koji Akademiju nije upisao iz prve. I sa pozorištem se rano razišao, još u vreme devedesetih, i to još uvek traje. Obeležio je i obeležile su ga i uloge u brojim TV serijama, na primer u „Ono kao ljubav“. Oprobao se i u rediteljskom poslu režiravši film „Stado“ o grupi glumaca koja pokušava da snimi svoju seriju.

Rođen je 5. septembra 1967. u Beogradu. Oženjen je Aleksandrom i imaju tri kćeri. Povukli su se i mahom žive u svojoj kući podno Kosmaja.

Povezani tekstovi