Plivač

Mada su iz kabineta tadašnjeg predsednika demantovali da je Cvijan bio generalni sekretar Borisa Tadića, tvrdeći da je Cvijan samo tehnički obavljao sekretarske poslove, ovaj čin predstavljen je kao krunski dokaz o korumpiranosti vlasti DS. I „forenzički“ podržan snimkom razgovora sa tadašnjom predsednicom Vrhovnom suda Natom Mesarović, za koji su iz DS tvrdili da ga je sam Cvijan napravio neovlašćenim snimanjem mobilnim telefonom, dok je Aleksandar Vučić uzvratio sa „traka mi je pala s neba i nemam nameru bilo kome da kažem ko mi je dostavio“.

Cvijan je nastavio da predvodi kritičku oštricu SNS na temu neuspele reforme pravosuđa i „pravosudne mafije“ i istovremeno kao advokat branio Sretena Jocića, Jocu Amsterdama, pred Specijalnim sudom od optužnice za ubistvo Ive Pukanića. Što nije bilo u koliziji jedno sa drugim, jer Jocićeva odbrana tvrdi da je beogradska optužnica lična Tadićeva usluga Hrvatskoj, da se u vreme ubrzanih EU pregovora proces za Pukanića delom izmesti iz Zagreba. U vreme majskih izbora 2012. zabeležena je Cvijanova partijska revnost u sprečavanju „krađe glasova“ na opštini Zvezdara, zbog čega je pozivan i na razgovor u policiju. Posle izbora slovio je za vrlo ozbiljnog kandidata za ministra pravde, međutim postao je „samo“ poslanik i predsednik skupštinskog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Time njegova karijera nije ušla u mirniji tok – naprotiv. U januaru 2013. bivši pravosudni vrh iz DS optužio ga je za posredne pretnje sudiji Vladimiru Mesaroviću, sinu Nate Mesarović, u manje poznatom procesu za šverc kokaina. Uskoro je izbila i medijska afera – zbog naslova „Cvijan u Dubaiju, država u dubiozi“, optužio je urednike Naših novina za pedofiliju, pošto je u tekstu objavljena i slika njegovog deteta sa letovanja.

Na Cvijanovom nalogu na mreži Tviter, koji je sada „usijan“ od komentara o unutrašnjim previranjima u SNS, sa ovim pravnikom u glavnoj ulozi, inače piše i „Voli plivanje i šah. Supruga Sandra, sin Luka“.

Vladimir Cvijan je rođen u Beogradu 1976, prava je diplomirao 1999. kao student generacije, a magistrirao je na temu zaštite intelektualne svojine i prava interneta. Radio je na Institutu za uporedno pravo od 2000. do 2004, a od tada pa do 2010. u Tadićevom kabinetu. Govori engleski i ruski jezik.