Ratko Ristić: Borac protiv MHE

Januara ove godine održan je prvi veliki protest protiv MHE, a posle gomile malih, 21. septembra još jedan veliki. Rezultat posle svega je sastanak „branilaca reka“ sa predsednikom države nakon kog je obećao da će Vladi predložiti zabranu gradnje malih hidroelektrana u zaštićenim područjima.

„Srbija će biti prva zemlja u Evropi koja je učinila tako nešto“, rekao je nakon sastanka sa predsednikom dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić, jedan od onih koji su od početka držali stranu „malom čoveku“ i „zaštiti prirode“.

„To bi bio veliki korak u zaštiti prirode naše zemlje“, rekao je Ristić, koji je u nekoliko navrata ponavljao kako bi izgradnja MHE bila pogubna za vodotokove u Srbiji. „Srbija je najsiromašnija na Balkanu što se tiče autohtonih površinskih voda. Mi ne možemo prema njima da se ophodimo kako mi hoćemo. Sistem je krajnje trapavo i diletantski ušao u proizvodnju energije u malim hidroelektranama. To mora da se promeni“, pričao je Ristić.

NJegov predlog kako izbeći izgradnju MHE podrazumevao je smanjenje gubitka električne energije u Elektroprivredi Srbije. Ristić je podsećao da zvanični podaci govore da gubici u distributivnoj i prenosnoj mreži EPS-a iznose oko 17 odsto, a da su tehnički gubici na nivou Evrope pet odsto.

„Šta je sa onom razlikom, šta je sa ostalih 12 odsto“, pitao je Ristić.

Savetovao je da se usmerimo na geotermalnu energiju, na proizvodnju energije iz organske produkcije u poljoprivredi i šumarstvu ali i da rekonstruišemo velike hidroenergetske komplekse kako bi bili efikasniji jer bi tada gradnja MHE bila izlišna.

Ratko Ristić je rođen jula 1961. u Loznici, ali je osnovnu školu i gimnaziju završio u Beogradu. Baš kao i Šumarski fakultet, na kom je zaposlen od 1990. Studirao je na Odseku za vodoprivredu erozionih područja, a specijalizirao je eroziju i konzervaciju zemljišta i voda. Doktorirao je 2000, a u zvanje redovnog profesora Šumarskog fakulteta izabran je pre osam godina. Sutra će mu biti tačno četiri godine kako je dekan.