Na glavnoj meti našao se iguman Visokih Dečana arhimandrit Sava (Janjić), koji je prošle nedelje upozorio javnost na moguće „dogovorene akcije na severu KiM“, kojima bi moglo da se krene u „konačno rešenje“, što je razgoropadilo zvanični Beograd i njegovu kosovsku ekspozituru u vladi Ramuša Haradinaja.

Optužbe na račun igumana dečanskog da je saradnik raznih tajnih službi, najčešće CIA, pobornik kosovske nezavisnosti, izdajnik i šta još sve ne, nisu ništa novo. Iz Beograda su dolazile i u vreme Slobodana Miloševića, jer je tadašnji protosinđel Sava bio jedan od najvećih kritičara Miloševićeve kosovske politike, mada pokojni predsednik nikada nije ovako javno nekontrolisano besneo zbog jednog saopštenja. Doduše tada nije bilo Tvitera, koji je danas postao glavni „megdan“, na kome se arhimandrit Sava, poznat kao prvi „sajber monah“ u SPC, pokazao prilično vičan.

Otac Sava (1965), u svetu Dragutin Janjić, rodom je iz Dubrovnika. Odrastao je u Trebinju, gde je završio osnovnu i srednju školu, stekao muzičko obrazovanje. Svira violinu, a direktor Beogradske filharmonije i bivši ministar kulture Ivan Tasovac tvrdi da je otac Sava jedan od retkih sa kojim u celoj Srbiji može da na ravnoj nozi razgovara o aktuelnim trendovima u klasičnoj muzici. Studije anglistike i germanistike na Filološkom fakultetu BU 1989. zamenio je manastirom Crna Reka. Jedno je od duhovnih čeda iz crnorečkog monaškog rasadnika danas raščinjenog vladike Artemija, po čijem je dolasku na katedru Eparhije raško-prizrenske prešao u Visoke Dečane i po blagoslovu 1994. počeo da se bavi kompjuterima.

Pokrenuo je i uređivao prvi sajt u SPC, zahvaljujući kom je istina o stradanju Srba na KiM obišla svet. NJegovo znanje engleskog jezika, dar za diplomatiju, dobre veze sa strancima, koje je stekao sticajem kosovskih (ne)prilika, smetale su pojedinim srpskim vladikama van KiM. Iguman Visokih Dečana postao je 2010. i držao se podalje od javnosti sve do saopštenja-upozorenja prošle nedelje koje je toliko potreslo naprednjačku „elitu“ da, kao u pesmi Matije Bećkovića, deluju „kivni zato što ih je prepoznao“.