Samanta Pauer: Reporterka iz Srebrenice s Pulicerom 1Foto: EPA-EFE/Greg Nash / POOL

Bosna i Hercegovina se nosi sa najtežom političkom krizom otkako je pre gotovo trideset godina izašla iz ratnih strahota. Pre 27 godina u Srebrenici se dogodio najteži zločin u Evropi od kraja Drugog svetskog rata. Kosti žrtava se još traže i skupljaju.

Aktuelnoj krizi, kao i tada, „kumuju“ susedi BiH – Srbija i Hrvatska preko svojih predstavnika Milorada Dodika i Dragana Čovića, u međunarodnoj javnosti poznati kao savez za razbijanje BiH.

Cilj je ostvariti ono što je započeto ratom – rasparčati zemlju i razdvojiti građane po etničkim linijama. U tome im, sve su prilike, pomaže i Visoki predstavnik Kristijan Šmit, koji bi valjda trebalo da postupa u skladu sa Aneksom 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma, a ne da produbljuje podele u BiH.

Dodik i Čović ga ovih dana brane jer se planiranim izmenama Izbornog zakona favorizuju njihove stranke – SNSD i HDZ. Tačnije, ovim partijama vlast je zagarantovana.

Ovo, očekivano, nije tema koja bi zaokupila pažnju režimskih tabloidnih medija u Srbiji. Zato su aktuelizovali vest koju su najpre plasirali bosanski portal bliski HDZ-u. Radi se o isečku iz memoara Samante Pauer „The Education of an Idealist“ (objavljeni 2019). U jednom delu ona u njima otkriva kako je „doživela traumatičnu neugodnost“ dok je izveštavala o ratu u BiH od „premijera Bosne i Hercegovine Harisa Silajdžića“. Autorka memoara o tome nigde nije ovih dana nije dala izjavu. Ostatak priče je „razrađen“ na tabloidnim portalima.

Samanta Pauer je imala 22 godine kada je 1993. stigla u Bosnu odakle je naredne tri godine izveštavala. „Oni koji negiraju genocid treba da se stide“, reći će jednom prilikom.

Jula 2015, kao američka ambasadorka u UN, na dvadesetu godišnjicu genocida u Srebrenici kada je Rusija stavila veto na rezoluciju koja bi osudila genocide, Pauer je ispričala vlastito iskustvo sa Srebrenicom:

„Bila sam 24-godišnji reporter u julu 1995. u Sarajevu kad su bosanski Srbi krenuli na Srebrenicu. Bila sam tamo kad mi je nekoliko dana nakon pada zaštićene zone Srebrenice – kolega prvi put rekao o izveštajima o masovnim smaknućima. ‘Ne’, bilo je sve što sam mogla reći. ‘Ne’. Čak i živeći u ratnoj zoni i pod opsadom i nakon što sam videla nebrojena zlodela, nisam mogla verovati da će snage bosanskih Srba pobiti sve muslimanske dečake i ljude koji su im pali u ruke. Pored svih brutalnosti užasnog rata, ovo je bio poseban užas. To je bio genocid. To je činjenica koja je ponovo i ponovo dokazana pred međunarodnim tribunalima. Kad sam čula da Rusija planira da stavi veto na rezoluciju Saveta bezbednosti o genocidu u Srebrenici, priznajem da sam imala sličnu reakciju: ‘Ne’.“

Kao studentkinja prava na Harvardu zamišljala je sebe kao sudiju Haškog tribunala u misiji privođenja pravdi ratnih zločinaca. Za knjigu „Problem iz pakla: Amerika u doba genocida“ (2002.), koja će joj otvoriti vrata u svet američke spoljne politike, dobila je Pulicerovu nagradu. Januara ove godine u svojstvu Administratorke USAID-a Pauer je posetila Sarajevo.

„Sada je BiH na ozbiljnoj raskrsnici. Upravo sam došla sa sastanka sa trojicom preživelih logoraša. To su ljudi koji su strašno propatili u logorima i njihove priče su mi potvrdile da ova zemlja i njeni građani ne smeju ići unazad. Politika je teška, ali rat je strašan“, kazala je tom prilikom.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.