Foto: BETA/ AP PHOTO PETER DEJONG POOL

To je rezultat trogodišnjeg razmatranja žalbi Tužilaštva i odbrane. Tužilaštvo je tražilo doživotnu kaznu, a odbrana oslobađajuću presudu. Dvoje sudija – Žoze Rikardo de Prada Solesa iz Španije i Ivo Nelson de Kaires Batista Rosa iz Portugala, izdvojili su mišljenje o visini presude. Presuda je, očekivano, izazvala jako mnogo pažnje svetskih i regionalnih medija i prilično negodovanje u Republici Srpskoj, ali i novi krug izlivanja mržnje prema Zapadu i navodnoj međunarodnoj zaveri protiv Srba. Naravno, niko ne pominje čuvenu Karadžićevu naredbu broj Sedam, kojom je naredio da se stvore uslovi besperspektivnosti i nesigurnosti za stanovnike Srebrenice. Karadžić se vadio da jeste potpisao odluku, ali da je prethodno nije pročitao.

Pre dolaska na Međunarodni sud, sudija Jensen bio je sudija Istočnog odeljenja Visokog suda Danske u Kopenhagenu duže od deset godina, a obavljao je i funkciju međunarodnog sudije u Misiji Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) od 2001. do 2002. godine. Sudija Jensen radi i kao dežurni sudija u ogranku Mehanizma u Aruši, a bio je i predsednik, ali i predsedavajući sudija Pretresnog veća Međunarodnog krivičnog suda Ujedinjenih nacija za Ruandu (MKSR). Na tom položaju je bio od 2012. do zatvaranja MKSR 31. decembra 2015.

Počeo je rad na Međunarodnom sudu u maju 2007. godine kao sudija ad litem i član Pretresnog veća III, a takođe je predsedavao Komisiji za pravilnik Međunarodnog suda od njenog osnivanja 2007. godine. Bio je potpredsednik Međunarodnog suda od avgusta 2011. do februara 2012. godine. Sudija Jensen izabran je za sudiju Mehanizma, institucije koja je naslednik MKSR i Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, u decembru 2011.

Sudija Jensen je rođen 1950. godine i magistrirao je pravo 1973. godine na Univerzitetu u Arhusu. Studirao je i na City of London College i Pravnom fakultetu Univerziteta Harvard. Do imenovanja za sudiju Gradskog suda u Kopenhagenu 1982. godine, sudija Jensen je radio u danskom Ministarstvu pravde. Predavao je ustavno, krivično i građansko pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Arhusu i na Univerzitetu u Kopenhagenu.

Povezani tekstovi