Foto: Starsport

Pobedio je iako je za rivala imao jednog od naših najboljih odbojkaša svih vremena Vanju Grbića, na čije je poene uvek mogao da računa dok su skupa osvajali medalje.

Mada su mnogi tipovali na drugačiji ishod, zbog zavidnog funkcionerskog iskustva i zdravog patriotizma stanovnika odbojkaške Kuće slavnih, delima dokazivanog mnogo pre ispolitizovane smene Nenada Golijanina zbog uzdržanosti pri prijemu Kosova u Svetsku odbojkašku federaciju, komanda odgovornost u OSS pripala je čoveku, pod čijom palicom su „plavi“ 2000. godine uzeli jedino olimpijsko zlato. To što se Gajić još aktivno i ambiciozno bavi trenerskim poslom u ženskoj ekipi Rabita iz Azerbejdžana i nema nikakvog organizaciono-upravljačkog iskustva mimo terena nije predstavljalo problem za 26 od 46 delegata, učesnika glasanja, pa su mu svojevoljno ili uz instrukciju vanodbojkaških krugova (Grbićeva verzija), poverili vođenje Saveza, čiji su kontinuirani rezultatski uspesi reprezentacija i finansijska stabilnost mislena imenica za većinu sportskih organizacija u zemlji.

Novopostavljeni prvi čovek OSS obećao je da će prodrmati zatečeni sistem odlučivanja, u korist (smatra) skrajnutih odbojkaških centara van Beograda, odnosno da će aktivnije pomagati sredine odakle i dalje dolazi najveći broj igrača i igračica top klase, za šta je već zatražio i dobio pomoć velikog dela trofejne generacije u vreme njegove selektorske ere.

Ako bude od reči, odnosno makar onoliko studiozan i motivisan koliko je u sadašnjem poslu onda nema bojazni za budućnost OSS, jer je baš Gajić počeo preporod muške odbojkaške selekcije. Od marta 1995, kada ju je preuzeo, do odlaska na rad u inostranstvu vodio je tzv. malu Jugoslaviju do jednog srebra na Svetskim prvenstvima, jedne titule, jednog vicešampionskog naslova i dva treća mesta na šampionatima Evrope, jedne bronze u Svetskoj ligi i već pomenutog šampionskog kola na Igrama u Sidneju. Usput, promovisavši čitavu plejadu asova, zbog čega sadašnji selektor Srbije, veliki Nikola Grbić, mašta da kada trenerski „poraste“ bude kao Zoran Gajić. Pančevac, rođen 28. decembra 1958. godine, u svojoj profesionalnoj biografiji ima i trofej planetarnog ženskog klupskog prvaka s Rabitom, dve medalje u svojstvu selektora muške reprezentacije Rusije, te više plasmana na velika takmičenja s najboljim odbojkašima Irana.