Adolfina izlazi iz senke svoje porodice

Priča o njenom životu, o genijalnosti Sigmunda Frojda i o kulturno-umetničkom sjaju Beča početkom 20. veka okosnice su ovog romana, koji se nedavno pojavio u izdanju Lagune, u prevodu s makedonskog Zorana Penevskog. Da li je Sigmund Frojd odgovoran za smrt svojih sestara u koncentracionom logoru?

Nakon dolaska nacista u Beč, odobrena mu je izlazna viza, a on je rešio da sa sobom povede suprugu, njihovu decu s porodicama, sestru svoje žene, kućne pomoćnice, ličnog lekara s porodicom i psa. Ostavio je četiri sestre, koje će biti odvedene u logor i tamo umreti.

Preplićući sudbine glavne junakinje Adolfine i njenog brata Sigmunda, pokazujući njihovu bliskost u detinjstvu, njeno druženje sa sestrom Gustava Klimta u bečkoj psihijatrijskoj bolnici, njene snove i njihova razmišljanja, Smilevski donosi složenu, poetsku fugu o civilizaciji. “Kad je Sigmund Frojd otišao iz Beča u London, bežeći od nacista koji su okupirali Austriju, poveo je sa sobom šesnaestoro ljudi, ali je ostavio svoje četiri sestre, koje su uskoro tragično završile u Holokaustu.

Ta činjenica je bila prvi impuls za stvaranje ovog romana. Drugi impuls bio je to da sam hteo da dam glas onima koje je istoriografija zaboravila. Jer ona pamti osvajače i uticajne ljude, a zaboravlja obične ljude“, objašnjava autor odakle mu inspiracija za ovu priču.

“U jednom svom pismu Frojd Adolfinu opisuje kao svoju najslađu i najbolju sestru, i dodaje da ona ima veliku sposobnost za duboka osećanja, i, nažalost, krhku preosetljivost. Proučavajući razne izvore, možemo da zaključimo da je Adolfina bila potcenjena od svojih najbližih, koji su se, na neki način, odnosili prema njoj sa zazorom. Od nje je ostalo nekoliko fotografija, nekoliko njenih pisama ili pisama njenih najbližih, nekoliko reči u knjizi sećanja njenog bratanca. Tišina oko Adolfininog postojanja bila je tako glasna da sam osećao da ovaj roman mora biti ispričan njenim glasom”, dodaje Smilevski.