Andrej Vujnović: Srbima treba Savin bogoljubni i čovekoljubni stav

Reč je o enciklopedijskom delu koje zaokružuje život, delo i sve ono što čini ikonu prvog srskog arhiepiskopa i svetitelja.

* Šta vas je svojevremeno u filmu “Rubljov” podstaklo da za prijemni na Akademiji za kazalište, film i televiziju u Zagrebu napišete sinopsis za film o Svetom Savi i kako se posle više od četiri decenije pojavila ova knjiga?

– Govoriti o pravoslavnom monaškom životu znači pre svega govoriti o religiji, o vezi prolaznog, zemaljskog života i večnog duhovnog života, a to zbog toga što je monah najposvećeniji uspostavljanju, održavanju i svedočenju te veze. Sveti Andrej Rubljov ili Andrej Tarkovski mi je u ranim 1970-im koje su bile moje formativne godine predočio izazove takvog života. Tarkovski u filmu nije prikazao poreklo Rubljova. Koliko se sećam njegov interes je bio usmeren na svedočenje prisustva božanskih sila u čoveku i svetu kroz delovanje umetnika u živopisu i livenju zvona. Na tom fonu, u to vreme, ispred mene je stajao lik Svetog Save iz narodnih pesama, njegovih žitija i donekle istorijskih naučnih prikaza, a pre svega pitanje šta je bila motivacija jednog princa koji je živeo u svim udobnostima ovog sveta da se otisne na put monaškog podviga. Moje uši tada nisu bile otvorene za odgovore koji su davala žitija. U leto 1991. obreo sam se u Istorijskom muzeju Srbije u kom su se uveliko odvijale pripreme za izložbu o Svetom Savi. Priključio sam se ekipi koja je u tome učestvovala. Posao smo priveli kraju tek u leto 2016, a u toku rada na pripremi izložbe prikupila se uistinu obimna vizuelna i tekstualna građa. Iako je izložba, čiju je postavku kreirao Rastko Šurdić, imala lep prijem i u stručnoj i u široj javnosti ne samo u Srbiji nego i u inostranstvu, sve vreme sam bio svestan da izložba, naprosto zbog svoje prirode, zbog toga što ona počiva na predmetima i vizuelnom materijalu nije u mogućnosti da u odgovarajućoj srazmeri prikaže prave dimenzije i značaj ličnosti i dela Svetog Save.

* O Svetom Savi pišete kao o prvom pravom srpskom piscu, bogoslužitelju i bogoslovu, filozofu, pravniku, ktitoru, umetničkom programeru. Da li su time iscrpljeni svi aspekti njegovog rada?

– Teško je adekvatno obuhvatiti široko polje svetiteljeve delatnosti i gotovo nemoguće na odgovarajući način isprofilisati sve njene segmente. Neke oblasti koje mu se pripisuju na primer filozofska u današnjem smislu shvatanja pojma filozofija su problematične, a neke kao recimo verska i državnička natkriljuju i određuju karakter svih ostalih – i pravne i teološke i umetničke…

* Zbog čega se njegov prosvetiteljski rad našao u delu knjige o Svetom Savi kao ikoni?

– Oko prosvetiteljskog rada Svetog Save pojavljuju se, takođe, određene nejasnoće usled razlika u shvatanju reči prosvetiteljstvo. Potrudili smo se i, nadam se uspeli, da u knjizi ukažemo na razliku između starijeg hrišćanskog značenja reči prosvetiteljstvo i njenog novovekovnog značenja. U svom vremenu Sveti Sava je prosvećivao one kojima se obraćao svetlom jevanđeoske istine. Od 18. stoleća počinje da se izgrađuje školski kult srpskog svetitelja koji sadrži i sakralne i sekularne elemente zbog čega smo se odlučili da poglavlje, čiji je naslov Proslavljanje Svetog Save kao prosvetitelja uvrstimo u drugi deo knjige u kojem se prezentuje njegov hibridni školski kult dok je izvorno Savino hrišćansko prosvetiteljstvo prezentovano u prvom delu knjige pod naslovom Bogoslužitelj i bogoslov.

* Niste izbegli ni sporne i malo poznate teme vezane za Svetog Savu. Jedna od njih je i šta se događalo sa njim u zajedničkoj jugoslovenskoj državi i kako je postao predmet “nesporazuma” u ovoj multikonfesionalnoj zajednici. Koliko se to “nasleđe” opterećeno ateizacijom iz komunističkog perioda oseća i danas, kad je reč o odnosu prema Svetom Savi i njegovom delu?

– Sveti Sava bio je dovoljno velik da ga je u komunističkoj, socijalističkoj ili kakvoj već Jugoslaviji, talas ateizma tek delimično potopio ili iskrivio crte njegove stvarne ličnosti. Profesor Sima Ćirković, naučnik koji uživa poverenje, utvrdio je da je Sveti Sava bio prisutniji u udžbenicima koji su objavljeni posle Drugog svetskog rata nego u onima iz kojih su đaci učili pre rata. Vredno je pomena da je početkom 1960-ih monografiju Svetog Save objavio Radnički univerzitet – istina malu i pod naslovom Sava Nemanjić, ali i to da je krajem 1970-ih objavljen zbornik naučnih radova sa skupa koji je o Svetom Savi organizovala SANU. Suzbijanje religioznog značaja Svetog Save i odbojnost prema upotrebi njegovog imena u preratnim ideološkim suprostavljanjima u posleratnom periodu uslovili su nakon kraha Druge Jugoslavije, uključivanja imena Svetog Save u uzavrelu scenu dnevne politike i poplavu njegovih likova na štandovima popularne kulture. To je danas za nekoga razumljivo i prihvatljivo, a za nekog nije bez obzira pripada li određeni čovek zajednici teista ili ateista.

* Koliko su danas Sveti Sava i vrednosti koje je on zastupao istinski prisutni u duhovnom i društvenom životu?

– Relevantni istraživači ličnosti i dela Svetog Save raznih opredelenja i sa raznih strana, saglasni su u oceni da on nije samo značajna ličnost srpske istorije, već i ličnost koja objedinjuje širok spektar najviših humanih vrednosti. Te vrednosti su danas među pravoslavnim i inim Srbima prisutne samo, da parafraziram jedan deo iz knjige, ukoliko preuzmu Savin čvrst i jasan bogoljubni i čovekoljubni stav, njegovu otvorenost i žudnja za širenjem horizonata i neprestanu težnju prema dobru i ukoliko nastoje da razviju sposobnost realnog sagledavanja okolnosti, te ukoliko su na osnovu takvog viđenja odlučni da krenu u pragmatično delovanje.

Srećna okolnost

Savin život se odvijao pre osamsto godina. To je dugačko razdoblje u kom se gube i iskrivljuju crte neke ličnosti i njeni tragovi. Srećna je okolnost da je mnogo toga što je bilo u vezi sa Svetim Savom u njegovo vreme ipak sačuvano. Sačuvani su recimo svi najvažniji arhitektonski objekti koje je on koncipirao i čiju je izgradnju nadgledao. Sačuvani su opisi i prikazi mesta na kojima je kraće ili duže vreme boravio, zatim prikazi njegovih rođaka i savremenika. Koleginica Izabela Martinov Tomović, koja je oblikovala knjigu i ja, potrudili smo se da što više od prikupljenog ilustrativnog materijala posložimo na odgovarajući način na odgovarajuća mesta. Sve je to urađeno u nastojanju da se ličnost Svetog Save prikaže što plastičnije i da se što jasnije izlože rezultati njegovog rada i kontekst u kom se on odvijao. Želeli smo da iscrpno i pregledno, objedinimo koricama ove knjige dostupne – ponekad toliko različite – opise i slike Svetog Save ispisivane i slikane u vremenima koja su usledila i nadam se da smo u tome uspeli – kaže sagovornik Danasa.

Autor

Andrej Vujnović (1954) rođen je u Rijeci. Studije istorije umetnosti i filozofije završio je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Magistrirao je i diktorirao u Beogradu. Bavio se pedagogijom, likovnom kritikom i hronikom, zaštitom kulturnog nasleđa, bio je muzejski savetnik i direktor više muzeja, uključjući i Istorijski muzej Srbije, predsednik Muzejskog društva Srbije. Od novembra 2019. je u penziji.