Pola veka nakon pojavljivanja jednog od najuticajnijih stripova u istoriji 9. umetnosti, Korta Maltezea Huga Prata (zapravo bi se moglo reći da je on i jedan od glavnih krivaca za skok ovog medija iz žutih, petparačkih u umetničke vode), agilna beogradska izdavačka kuća Darkwood odlučila je da se, konačno, oduži čuvenom mornaru, njegovom ocu i strip zaljubljenicima u Srbiji.
U 12 planiranih, luksuznih, tvrdokoričenih tomova, na najfinijem papiru u koloru (neke sa celovitim pričama, a neke sačinjene od zbira kratkih pripovesti), u sledećih nekoliko godina (prva dva toma – Balada o slanom moru i U znaku Jarca – pojavila su se 2017), Korto Malteze će, najzad (bilo je i vreme), imati dostojnu prezentaciju na srpskom jeziku. Ovog puta ćirilicom. I obogaćen svim integralnim dodacima, koji podrazumevaju mape, skice, crteže, akvarele… Ovdašnji čitaoci će, tako, svim čulima moći da uživaju u avanturama ovog šarmantnog (anti)junaka, koji je u večnoj potrazi za blagom.
Pred ovogodišnji Beogradski sajam knjiga, Darkwood je objavio dva nova toma (Uvek malo dalje i Kelti), potvrđujući svoju nameru da stvar isteraju do kraja.
A zašto to, sa radošću i strepnjom, kažemo. Iako u Srbiji i na ex-yu prostorima objavljivan u više navrata, u više prevoda i sa potpisom više izdavača, serijal o Kortu Maltezeu nikad nije realizovan u celosti i originalnom obliku na srpskom jeziku, što verovatno treba pravdati finansijskim aspektom tog poduhvata. „Prethodno izdanje Korta Maltezea radila je Komuna krajem 1990-ih. Objavili su latinično, polovinu od 12 albuma. Hvale vredan je prevod u tom izdanju (nažalost, sada pokojnog) Nikole Đorđevića. Darkwood je otkupio prava na njegov prevod i uradio redakturu i novu lekturu i korekturu, sarađujući sa njegovim sinom Igorom“, kaže urednik u ovoj izdavačkoj kući, Milan Jovanović.
Ali, vratimo se na 3. i 4. knjigu. Album Uvek malo dalje otvara tekst Kralj voda (Tjeri Toma), u kome autor konstatuje da se sa stupanjem Korta na scenu, tačnije s njegovim pojavljivanjem u Baladi o slanom moru, te 1967, na stranicama italijanskog magazina Narednik Kirk, „sve promenilo – i u životu Huga Prata i u povesti stripa“. Ono što je usledilo je Pratov ulazak na najsjajnije strane istorije devete umetnosti, kao i faktičko prerastanje stripa u devetu umetnost. Slede više od stotinu strana sa južnoameričkim epizodama Glave od pečuraka, Konga banana, Vudu za gospodina predsednika, Laguna lepih snova i Dede i bajke.
Četvrti tom Kelti otvara kraći tekst Kortova velika igra koji potpisuje Fransoa Rivijer, čemu prethode desetine Pratovih skica i, naravno, geografske karte… „Razarajući sukobi iz prošlog veka, a posebno oni iz perioda 1914-1918, pod perom crtača i pripovedača Huga Prata zaodenuti su u formu manirističkog čarobnog ogledala gde se istovremeno objedinjuju svetle i nejasne vizije ljudske sudbine. Ali i sve njene neodređenosti i protivrečnosti. A Korto Malteze, savremeni Hamlet, u tom komadu igra ulogu prolaznog svedoka. NJegova silueta ocrtava se na sceni tamo gde, noseći burleskne maske venecijanskih karnevala, Dobro i Zlo u sukobu otvaraju album mračno nazvan Kelti. Ali, čitalac u prvi mah obuzet magijom teksta, ostaje zatečen i bez pitanja, osim tog da sazna u koji kut lavirinta će ga odvesti njegov večito tajnoviti vodič“, piše, između ostalog, uvodničar, Rivijer.
Sledi novih stotinu i kusur strana sa ratno-evropskim epizodama Anđeo sa istočnog prozora (Venecija), Pod zastavom novca (Italija van Venecije), Koncert u O’Molu za harfu i nitroglicerin (Irska), San zimskog jutra (Stounhendž u Solzberiju, na Ostrvu), Vinogorja noći ruže Pikardije (Francuska) i Burleska između Zuidkota i Bredina (i dalje Francuska).
Recimo na kraju da se s nestrpljenjem čeka nastavak ovog svojevrsnog epa… u albumima Etiopljani, U Sibiru, Venecijanska bajka, Zlatna kuća Samarkanda, Mladost, Tango, Helvećani i Mu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
