Hočevar Foto: Fonet/Aleksandar Levajković

To je jedna od tema o kojima nadbiskup beogradski Stanislav Hoćevar govori za Danas, kao i o predstojećoj poseti pape Franje Makedoniji, u koju će doći posle Bugarske, a pre Rumunije.

*Rimokatoličku crkvu na početku Velike nedelje zadesila je velika nesreća – požar u Bogorodičinoj crkvi u Parizu. Kako rimokatolička zajednica u Srbiji može tu da pomogne?

– Naša Crkva je, pre svega, solidarna u tom molitvenom duhu. Mi smo njima izrazili saučešće. Naša stvarno manjinska crkva u sociološkom smislu ne može mnogo da pomogne finansijski, ali svakako će biti dat simbolni dar. Ono što je najvažnije, barem ja tako čitam taj događaj, imamo priliku da se svi hrišćani Evrope jače povezujemo, da svi znamo da imamo odgovornost da ne bi sagorevali samo spomenici naše vere i kulture nego da ne bi sagorevala naša vera. Moram da kažem, da me je potreslo više činjenica. S jedne strane taj strašan požar, ali isto tako i da su tu ljudi dolazili u tolikom broju, toliki su se molili. Mene je posebno potreslo ona njihova tipična pesma melodije Himne o Isusu Hristu i Bogorodici, jer znamo da se uz Nort-Damsku katedralu razvijala i posebna škola muzike i pevanja. Znamo da je tu nastao veliki univerzitet Sorbona. Taj pojam Notr-Dama govori o čitavoj jednoj velikoj tradiciji svega najlepšeg što u čovečanstvu boravi i ja mislim da je sada nastupilo vreme da se ponovo jače povezujemo. Mi smo to na neki način učinili prošle godine kada smo za početak postavili jednu veliku jednostavnu ikonu Bogorodice Majke Evropa, koja pod svojim plaštom čuva Evropu. Svi ti znakovi nama govore da bi trebalo biti jače ujedinjeni. U to sam ubeđen.

*Da li je požar u Bogorodičnoj crkvi pokazao da su Francuzi rimokatolici, što se dugo nije tako javno videlo u francuskom identitetu?

– To jeste dosta prisutno, ali svako ko je bliže pratio Francusku, mogao je otkrivati s jedne strane veliku sekularizaciju, što znači da su se ljudi na prvi pogled okrenuli samo stvarima ovog sveta, ali je ujedno među njima uvek bila, osobito među inteligencijom, jako duboka vera i to za nas važno. Najveći filozofi, teolozi, pisci dolazili su upravo odatle. Ja moram da kažem da sam samo u vreme dok sam biskup, u tih 20 godina susretao neverovatan broj francuskih mladih po rimskim ulicama koji bi klekli na ulici, kad bi videli da sam biskup i molili me za blagoslov, što drugi ne bi uradili. Fasciniralo me je pre tri godine kada sam u Poljskoj na susretu mladih otkrio izvanredno veliki broj mlađih francuskih biskupa koji su bili posve drugo nego što sam otkrivao u svojoj svešteničkoj mladosti sedamdesetih godina kada sam bio u Rimu na nekim zborovima. Tada su Francuzi bili na neki način revolucionari. Ali, sada se videlo da su oni prošli kroz mnoga iskušenja i da se rađa nešto novo. Francuzi su uvek bili na neki način ljudi koji su malo radikalniji i koji prvi okušaju sve – i dobre i loše stvari, tako da se evo nadam da će sve to uroditi novim plodovima.

*Povodom požara na društvenim mrežama oglasio se manastir Visoki Dečani. Da li se Vama obratio neko zvanično u ime SPC?

– Do sada meni se nije niko zvanično obratio. Treba da kažem da su se neki ambasadori obratili, ali zvanično sa strane Srpske pravoslavne crkve ne. Ja treba da kažem da je možda neko objavio nešto na svom veb sajtu, ali ja sam potpuno posvećen praznicima, a kod nas ima i mnogo drugih događaja. Imali smo, recimo, dan susreta naših sveštenika, tako da sam tome potpuno posvećen.

*Posle uskršnjih praznika, za 7. maj najavljena je poseta pape Franje Skoplju. Kako gledate na tu prvu posetu jednog Pape Međunarodnoj biskupskoj konferenciji „Svetih Ćirila i Metodija“ kojoj pripada i Makedonija zajedno sa Crnom Gorom, Kosovom i ostalim delovima Srbije?

– Ja to doživljavam onako kako to u svom pastirskom srcu svedoči Papa. On uvek želi biti najbliže najmanjima, siromašnima, onima koji žive u posebnoj situaciji. Jasno je da je sa njegove strane izraz toga, ali je ujedno jasno i da on mora da ima poziv. On dolazi da bi ohrabrio tu malu zajednicu vernika, ali ujedno da bi ohrabrio i društvenu zajednicu u Makedoniji koja se bori sa tolikim izazovima. Mi ćemo svakako biti prisutni ili u Skoplju ili u Bugarskoj i u Bukureštu, gde isto tako dolazi, tako da smo jako povezani sa svim tim našim zemljama, komšijama i našim vernicima. Za naše prilike relativno velik broj će otići tamo, tako da se mi radujemo papi Franji i želimo da bude s njim, a on sa nama.

*U programu koji je obavljen, papa Franja će i u Bugarskoj početkom maja i u Rumuniji krajem maja imati susrete sa tamošnjim patrijarsima i sinodima, u planu su i molitve. U Makedoniji je izbegnut susret i sa u pravoslavnom svetu kanonski nepriznatom Makedonskom pravoslavnom crkvom i sa Ohridskom arhiepiskopijom koja je pod jurisdikcijom SPC. Da li je to reč o vatikanskoj crkvenoj diplomatiji?

– Ja mislim da nije još sve definisano. Znam samo jedno, da Sveta stolica kao organ, a posebno sadašnji Papa želi samo jedno – koliko je moguće da stvara povezanost. On je ovih dana učinio jedan znak, koji su mu čak mnogi zamerili, da je predstavnicima sudanskih plemena koja se međusobno bore, hteo da poljubi noge. To je neobičan gest, ali govori o tome da Papa ne gleda na neko svoje vanjsko društveno dostojanstvo, nego mu je stalo do toga da se stvari menjaju na dobro. Ja znam da su Sveti otac i njegovi suradnici u stalnom kontaktima, drago mi je da se i mnogi iz naših krajeva za to zanimaju, da su čak i neki stanovnici Srbije bili u kontaktu sa saradnicima Svetog oca upravo da bi pronašli najbolje puteve, jer njegov dolazak u Skoplje svakako ima, ne direktno, ali indirektno značaj i za čitav region.

*Da li je Vatikan u Makedoniji za papinu posetu ipak tražio saglasnost crvenih vlasti?

– Svakako.

*Čijih – MPC ili SPC?

– Ja sad ne znam, ali objavljeno je nedefinisano da je poseta u suglasnosti sa Pravoslavnom crkvom.

*Mnogi komentarišu politički aspekt Papine posete Makedoniji, u koju dolazi posle promene imena i ulaska u NATO ove bivše jugoslovenske republike. Kako ocenjujete političku dimenziju njegove posete?

– Papa ne može svakako da sve zemlje u istom momentu poseti. Treba sve to pripremiti. Posetio je, recimo, BiH koja nije članica NATO. Svakako da se to sve ovde nekako povezalo, ali Sveti otac želi dati upravo taj naglasak da nije važno ko od političkih snaga ima tu svoj uticaj, već da se bori za mir u svetu i razumevanje. To je njegov naglasak, bilo da je Makedonija u NATO ili nije. Važnije je da se borimo za istinu, jer samo istina nas oslobađa, a to je da svaki narod ima svoje dostojanstvo i da niko ne sme da ga zloupotrebi.

*Da li će Papina poseta Skoplju „skratiti“ njegov put do Beograda?

– To zavisi od svih nas. To treba pitati sve i svi bi trebalo da odgovore. Ja svakako mislim samo ovo – svi koji želimo živeti u miru i razumevanju želimo svakako integralni dijalog. Tog integralnog dijaloga nema bez jedne institucije kao što je rimski episkop, jer on ima ne samo najdužu diplomatsku tradiciju već je uvek bio motor dijaloga, povezivanja. Ja mislim da je za sve nas veoma važno da tražimo takve puteve.

Povezani tekstovi