Poetska reč je zagonetka. Kao da gledamo kroz ogledalo, kazaće Sveti Pavle na jednom od najzagonetnijih mesta u svojim „Poslanicama“. Reč beži.
Brković je, kao u molitvi, zaziva da mu se vrati. I završava sa sumnjom da li je uopšte bio kadar da je izrekne. A ako ju je izrekao, pita se da li je istinska priroda stvari saopštena u njoj i da li je on bio na putu istine. Svejedno, jeste na večnom putu ka njoj. U neku ruku mi smo na raskršću i valja da izaberemo, ma koliko svaki izbor bio lažan – konstatuje u poslednjoj, 5. „Esejističkoj tezi“ svog pogovora „Urvine reči i o prirodi stvari“, za zbirku odabranih pesama Svetislava N. Brkovića, koja se pod naslovom „Znak slova riječi (Odabrane pjesme 1990-2013)“ nedavno pojavila u izdanju zemunske IK „MostArt“.
I, kao što se na koricama vidi, pesme za ovu knjigu izabrane su među onima objavljenim u zbirkama „Neprestani Nepristani“ (1990), „91/92“ (1993), „Slike slika“ (1996), „Ognjište na vodi“ (1996), „Zrak tog stana“ (1998), „Mir Jani“ (2002), „Izumljenje“ (2003), „Drugi novi početak“ (2005), „Upad riječi – Ispred zamka“ (2005), „Dvojedan bez dan“ (2007), „Zona/Staza u parku“ (2007), „Kuća“ (2009), „Na Trag“ (2009) i „Sveličje“ (2013). U nastavku su razmišljanja o pesništvu S. N. Brkovića iz zbornika „Figure zla“ (2010), dok pesmama prethodi autorovo slovo – „Riječ – čini da vidimo“.
Svetislav N. Brković rođen je 1940. u Seocima (Podgorica). Završio je „Filološki fakultet“ u Beogradu, gde živi i radi. NJegova poezija prevođena je na engleski jezik. Piše i književnu kritiku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
