Cinični račun globalnog egoizma 1Foto: EPA-EFE/ SERGEI ILNITSKY

„Pandemija nudi priliku nekim zemljama da se etabliraju kao proizvođači javnih dobara i na taj način steknu veći uticaj nego što su to posredstvom ideologije mogli da steknu u 20. veku“, predviđa šef moskovskog Karnegi centra Dmitrij Trenin.

Dok praktično još uvek nema potvrđene vakcine protiv kovida 19, dok se timovi lekara i farmaceuta panično bore sa zahtevima za brzim rezultatom i oponentima tako zbrzane imunizacije, na svim stranama cinično se preračunava zarada i preispituje ko će biti dobitnik, a ko gubitnik velike krize.

Jasno je svima da pandemija pruža priliku za globalnu preraspodelu moći, pa se na svaki humani napor gleda kao na sredstvo za sticanje profita.

A gde je reč o promeni odnosa snaga u svetu, tu je i nadmetanje velikih sila koje ne misle ni na kakvu altruističku misiju, nego u prvom redu na vlastitu korist.

O tome se izjašnjavaju i bezbednosne alijanske koje pandemiju ocenjuju kao pretnju bezbednosti.

Jasno je, međutim, da će zemlje koje budu prve dobile vakcinu biti i prve koje će okončati zaključavanje, otvoriti škole i restorane i ponovo pokrenuti svoje ekonomije.

A oni koji kontrolišu pristup najboljim vakcinama zadobiće primat i regionalnu ili globalnu moć.

Zapadnim zemljama nisu bile nimalo prijatne scene iz prvih nedelja pandemije kad je praktično samo Kina mogla da isporuči svetu ono što mu je bilo potrebno – od maski do respiratora i transfera medicinskog i higijenskog znanja u suočavanju sa zarazom.

„Ako je kovid 19 nešto pokazao, to je da je svet sebičan i egocentričan“, rekla je koordinatorka za vanredne situacije organizacije Lekari bez granica Karline Kleijer. „Nikad nisam videla tako prljavi, mafijaški mentalitet na delu, kakav sam videla poslednjih meseci prilikom nabavke maski“, navela je ona.

U senci ove trke za nadmoć, nalazi se ogroman broj država koje će s velikim teškoćama moći da u pristojnom roku računaju na vakcinaciju svog stanovništva. One su već dosad platile visoku cenu pandemije.

Međunarodna organizacija rada procenila je da je samo u prva tri kvartala ove godine nestalo oko 350 miliona radnih mesta, a polovina od toga u zemljama u razvoju i nedovoljno razvijenim zemljama.

Za neke se procenjuje da će stići na red tek 2024. Sprečavanje nejednakosti u pristupu vakcinama misija je globalne inicijative COVAX, čiji je cilj da uspostavi neki pošten odnos između bogatih i siromašnih država.

Vakcina koja se obezbedi trebalo bi da se distribuira svakoj zemlji učesnici tako da ona može da vakciniše 20 odsto populacije.

Njeni tvorci predlažu da se bilo koja efikasna vakcina koja se pojavi smatra globalnim javnim dobrom koje se podjednako distribuira širom sveta, bez obzira na to gde je stvorena ili mogućnosti zemlje da je plati.

SZO je napravila globalni okvir raspodele koji nastoji da obezbedi prioritet za najugroženije delove populacije i zdravstvene radnike.

Više od 150 zemalja pridružilo se inicijativi COVAX, a za 92 je ocenjeno da ispunjavaju uslove za pomoć.

Ali takvi pristupi mogu biti nerealni. Ne radi se samo o tome što tim naporima nedostaju adekvatna sredstva, učešće Sjedinjenih Država, Kine i Rusije i jasan autoritet.

„Ne postoji zemlja i kompanija koja se ne ponaša na nacionalistički način u postupanju sa vakcinom“, kaže Štefan Krajšer iz organizacije One, koja je analizirala sporazume između farmaceutskih kompanija i država G-20.

Sve vlade sigurno će biti izložene ogromnom pritisku da prvo vode računa o sopstvenim građanima.

Ove tri sile nejasno su se obavezale da će deliti bilo koju vakcinu koju su razvile, verovatno nakon što su prvo pomogle svojim građanima.

Gotovo je sigurno da će nacionalizam vakcina pobediti multilateralizam vakcina.

Svet se suočava sa monumentalnim projektom kakvog dosad nije bilo: najbrža moguća proizvodnja, distribucija i upravljanje vakcinama protiv kovida 19 za milijarde ljudi širom sveta – od većih gradova sa odličnim bolnicama u industrijalizovanom svetu do gradskih naselja, favela i šire, uključujući mnoga teško dostupna područja.

To će biti logistički izazov, projekat dimenzije sa kojom se čovečanstvo nikad ranije nije suočilo.

One zemlje koje imaju dovoljno resursa i sopstvene proizvodne kapacitete biće u prednosti.

Studija Duke Global Health Innovation centra otkrila je da je nekoliko desetina industrijalizovanih ekonomija i ekonomija u razvoju već obezbedilo oko šest milijardi doza potencijalnih vakcina, čak ni ne znajući da li će bilo koju od ovih kandidata ikada odobriti medicinske regulatorne vlasti.

EU i SAD rezervisali su više od milijardu doza vakcine. Kina, koja proizvodi sopstvenu vakcinu, nada se da će dostići 610 miliona doza do kraja decembra.

Svet u bliskoj budućnosti neće imati na raspolaganju samo jednu vakcinu protiv korona virusa, već čitav niz njih.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, oko 48 kandidata za vakcinu je trenutno na kliničkim ispitivanjima.

Jedanaest ih je u završnim etapama treće faze. Proizvođači ovih kandidata za vakcinu potiču iz Kine, SAD, Rusije, Indije i nekoliko evropskih zemalja.

Stručnjaci se plaše da bi, imajući u vidu ograničene proizvodne kapacitete, u najgorem scenariju mnoge zemlje u razvoju mogle da čekaju do 2024.

Već postoje znaci da se naočigled svih svet raspada na blokove vakcinacije.

U Indiji, zemlji koja će apsorbovati sama skoro četvrtinu svetske proizvodnje vakcina, vodeći proizvođač farmaceutskih proizvoda Adar Poonavalla veruje da će nove mRNK vakcine u prvom redu doneti korist bogatim, industrijalizovanim zemljama – ne samo zbog potrebe za ultrahladnim skladištenjem, već i zbog cene koja bi trebalo da bude oko 20 do 25 dolara po dozi.

„Trenutno su ove vakcine prilično nepristupačne za većinu zemalja“, kaže on.

Dalje, nedostaju fabrike potrebne za njihovu proizvodnju. Zemlje poput Indije koje se tradicionalno bave velikom proizvodnjom vakcina nisu opremljene za proizvodnju nove vrste mRNK vakcina.

On kaže da će do kraja sledeće godine moći da proizvede milijardu doza vakcine AstraZeneca po ceni od oko tri dolara po dozi.

Polovina tih zaliha ostala bi u Indiji, dok bi druga polovina bila distribuirana u Aziji, Africi i Latinskoj Americi.

AstraZeneca snažno posluje u Latinskoj Americi i snabdevaće šest zemalja regiona sa ukupno 216 miliona doza vakcine 2021.

Druge vlade, uključujući Argentinu i Meksiko, oslanjaju se na rusku vakcinu Sputnjik V, za koju se interesuju Indija, Belorusija i Uzbekistan.

Prema SZO, trenutno ne postoje bilateralni sporazumi između afričkih zemalja i proizvođača vakcina.

Ponude su, međutim, već prosleđene pojedinim zemljama na kontinentu i sad se više očekuje od proizvođača poput Kine, Rusije ili Indije.

Vakcine će afričkim zemljama verovatno biti ponuđene po nižim cenama, a zauzvrat će se tražiti ustupci, poput lakšeg pristupa tržištu.

Kina širi svoju sferu uticaja.

Peking je ponudio zajmove gotovo svim zemljama Latinske Amerike za kupovinu kineskih vakcina i obavezao se da će dati prioritet snabdevanju Afrike i Filipina.

Kao meru zahvalnosti, filipinski predsednik Rodrigo Duterte nedavno je rekao: „Jedna dobra stvar u vezi sa Kinom je da ne morate moliti. Jedna stvar loša u zapadnim zemljama, to je profit, profit, profit.“

Činjenica da je pandemija trenutno suzbijena u Kini, onemogućava vodeće kompanije Sinopharm, Sinovac i CanSino, da testiraju vakcine u zemlji.

Zbog toga, one su potpisale ugovore o testiranju i proizvodnji sa više od desetak drugih zemalja.

Nemački Špigel tvrdi da su kao neki od najvažnijih kineskih dobavljača sirovina uključeni Brazil, Saudijska Arabija i Peru, ali i prijateljske zemlje – Srbija i Pakistan.

Sasvim je sigurno da će pandemija ostaviti brojne globalne posledice.

Bil Gejts, koji se najintenzivnije bavi njome, već je uočio 12 globalnih promena, od ponašanja na poslu do funkcionisanja sveta.

Predstavljajući program NATO 2030, generalni sekretar Jens Stoltenberg naglasio je da su ciljevi da NATO bude vojno jak, politički snažniji i globalniji.

On je naveo tri primera zbog čega NATO treba da postane globalan.

To su pandemija korone, terorizam i uspon Kine.

Profesor Harvarda i nekadašnji zamenik američkog sekretara za odbranu, Džozef Naj, smatra da ćemo se 2030. zbog korona pandemije suočiti s novim svetom koji će obeležiti kraj globalizovanog liberalnog poretka.

Masovna nezaposlenost, rastuća nejednakost, razaranje zajednica zbog poremećaja usled pandemije, stvoriće povoljnu klimu za autoritarnu politiku, kao 1930-ih.

Kina će dominirati svetskim poretkom, ali biće tesno diplomatski povezana s Rusijom.

Kao velika sila, Kina će zahtevati poštovanje i poslušnost, a glasanje protiv u međunarodnim organizacijama biće preskupo za svakog ko bi to poželeo da učini.

SAD i Kina uspeće da sarađuju na pandemijama i klimatskim promenama, čak iako se takmiče oko drugih pitanja poput ograničenja plovidbe u Južnom ili Istočnom kineskom moru.

Prijateljstvo je ograničeno, ali rivalstvom se upravlja.

Neke institucije venu, druge se popravljaju, a treće se izmišljaju.

Sjedinjene Države ostaju najveća sila, ali bez stepena uticaja koji su imale u prošlosti.

Javno mnjenje u demokratskim zemljama imaće veoma visoke zahteve u pogledu ekoloških standarda, a globalno će se razvijati zelene agende.

Na kraju, korona će tada verovatno izgledati kao neprijatni grip, isto onako kako je to bilo 1930, u slučaju epidemije 1918-1920.

Ali, čak i kad današnja dramatična pandemija bude dobila bezazleno lice, neće biti svejedno u rukama kog džina će biti biti smeštena svetska moć – SAD ili Kine.

close
Cinični račun globalnog egoizma 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.