ČITALIŠTE

Sanja Domazet Vaclav Nižinski
Dnevnik
Alef, Gradac, 2006.
preveo Milan Đorđević
Vaclav Fomič Nižinski jedan je od najvećih i najslavnijih igrača svih vremena. Svetski čuvenim igračem učinile su ga i danas legendarne uloge u baletima Posvećenje proleća, na muziku Igora Stravinskog i Popodne jednog fauna, na muziku Kloda Debisija. Između 1918. i 1919. Nižinski piše svoj Dnevnik. Doživljava nervni slom i zdravlje mu se naglo pogoršava. Najpre odlazi u sanatorijum, pa ga nekoliko meseci leče na jednoj bečkoj klinici, uz konsultacije Junga i Frojda. Na kraju, stanje mu se sasvim pogoršava i on tone u ludilo i sve do smrti 1950. boravi u duševnim bolnicama. Svojevremeno je američki pisac Henri Miler napisao o Nižinskom: „Ima jedan čovek, tragična ličnost, čiju knjigu često guram u ruke svojim prijateljima i poznanicima : Vaclav Nižinski. Njegov Dnevnik mi nešto govori o pisanju. To je bio napisao čovek koji je napola lucidan, a napola lud. To saopštavanje je toliko golo, toliko očajničko da razbija sve kalupe. Suočeni smo sa samom stvarnošću, a to je gotovo nepodnošljivo. Od njegove tehnike, mada sasvim lično, može svaki pisac ponešto da nauči. Da nije završio u ludnici, da je to bio tek njegov prvenac, imali bismo u Nižinskom pisca ravnog igraču“. Ovaj dnevnik otkrila je supruga Nižinskog, Romola Nižinski u junu 1934. godine i prvi put ga kao knjigu objavila na engleskom 1936. Dnevnik čine tri dela: Život, Smrt i Osećanja sa Epilogom. Ova knjiga osobeni je spoj potresnih i intimnih ispovesti, opisa svakodnevnog života, sećanja na detinjstvo i dane školovanja i godine rada u trupi „Ruski balet“ Đagiljeva. Ovde se prepliću opisi neobičnih doživljaja, halucinacija, najuzvišenije propovedi i iskazi čudne, poetske lepote. Nema čitaoca koji će ostati ravnodušan u susretu sa ovim štivom, što u sebi ima nekog tragičnog poleta i tihe lepote, koji su odlikovali i igru Nižinskog, dok god je plesao.
Tobi Lit
Egzibicionizam
Plato, 2006.
prevela Ana Ristović
U zbirci priča, Egzibicionizam, izuzetno provokativni engleski pisac, Tobi Lit, čija je ovo prva knjiga prevedena na srpski jezik, pokazuje sve one karakteristike zbog kojih je njegova proza privukla pažnju i čitalaca i kritičara. Litovi junaci kreću se kafkijanskim predelima, počesto ne mogu da upravljaju vlastitim životom i sudbinom, ali ih to navodi i da se suoče sa sobom i sa stvarnošću. Takav svet je pun iznenađenja, on istovremeno i začuđuje i neodoljivo privlači, kao provalija, apsurdne situacije smenjuju jedna drugu, a događaji i likovi se , kroz priče razvijaju i bivaju sve intrigantniji i zanimljiviji. Sudbina svakog Litovog junaka je različita, neki od njih prolaze kroz filmsko-detektivske zaplete, neki klize kroz fantazmagoričan i jeziv svet koji niko drugi, osim njih, ne opaža, a poneki od njih su na margini života i društva, odbačeni i ismejani. Svi likovi o kojima govori Tobi Lit, „nisu pali, ali se nisu ni uzdigli“, a egzibicionizam i egzibicionističko, Tobi Lit prepoznaje u čitavom. Egzibicionističko nije, po Litu, dakle, nastrano, već čitav savremeni svet koji je pust („pusta zemlja“, kako reče T. S. Eliot), kao što su puste i opustošene duše stvarnih ljudi, čije su replike Litovi junaci.
Đorđe S. Kostić
Dobro došli
u Srbiju
Evoluta, 2006.
U jedanaest pogleda ovog dela, Đorđe S. Kostić razmatra sve aspekte slike Srbije u nemačkim i austrijskim vodičima, objavljenim u periodu od 1892. do 1914. godine. Kostićeva monografija više je od jednog pregleda Srbije iz prošlosti, ovo delo odgovara na različita pitanja : od toga šta su putnici iz srednje Evrope tražili na Balkanu, preko slike Srbije koja im je predstavljena, njene istorije koja je do početka 20. veka rekonstruisana i usvojena u stranoj istoriografiji, teme kulturnog i istorijskog nasleđa koje su posetiocima preporučivane, pogled stranaca na religijsku stvarnost onovremenog Balkana, ali i praktične segmente kao što su stanovanje, posao i svakodnevni život. Posebna poglavlja bave se odmorom i lečenjem u Srbiji. Kostićeva knjiga, kao osnovni izvor, uzima pet različitih izdanja Majerovog i dva Bedekerevog vodiča po balkanskim zemljama i krajevima. Autor se posebno bavi uvreženim pogreškama i stereotipima. Budući da su ih često pisali vrlo istaknuti naučnici, a na njih uticale političke prilike i međunarodni odnosi, turistički vodiči predstavljaju istinski, još uvek neistraženi rudnik za i istoričare i kulturologe.
Saša Stojanović
Manchester City Blues
Filip Višnjić, 2006.