Debitanti okupirali Ligu šampiona

BATE Borisov ili Kipra – Anortozis, ali i rumunski Kluž. Jedino se za aktuelnog osvajača Kupa UEFA – Zenit, može reći da je plasman u LŠ samo logičan nastavak evropskog fudbalskog pohoda sjajne generacije ruskog kluba. Osim prvog plasmana u LŠ ove klubove povezuje i to što njihov uspeh nije došao „preko noći“. Zenitov tim koji se prošle sezone prošetao kroz Kup UEFA stvaran je pet godina. Klub iz Sankt Peterburga finansira najjača ruska kompanija – Gazprom što je verovatno i presudni faktor zbog kojeg je klub godinama uspevao da odoli primamljivim ponudama evropskih giganata i iz sezone u sezonu zadrži najbolje igrače kao okosnicu ekipe, a potom i dovede kvalitetna pojačanja. Čelnici Zenita letos su najvećoj zvezdi ruskog fudbala, Andreju Aršavinu, ponudili platu od čak tri miliona evra na godišnjem nivou samo da bi ostao u klubu, ali ovaj je to odbio izrazivši želju da „vidi svet“ pa će njegov transfer u engleski Totenhem najverovatnije biti realizovan ovih dana. Čelnici kluba novac su uložili i u iskusnog holandskog trenera Dika Advokata koji je takođe „krivac“ za veliki uspeh.

Grupe Lige šampiona za sezonu 2008/09

Grupa A: Čelsi, Roma, Bordo, Kluž.

Grupa B: Inter, Verder, Panatinaikos, Anortozis.

Grupa C: Barselona, Sporting, Bazel, Šahtjor.

Grupa D: Liverpul, PSV, Marselj, Atletiko Madrid.

Grupa E: Mančester junajted, Viljareal, Seltik, Alborg.

Grupa F: Lion, Bajern, Steaua, Fiorentina.

Grupa G: Arsenal, Porto, Fenerbahče, Dinamo Kijev.

Grupa H: Real Madrid, Juventus, Zenit, BATE Borisov.

BATE Borisov je od raspada SSSR redovni osvajač beloruske lige ili kupa. Ekipa u svojim redovima nema nijednog stranca ako se izuzmu igrači sa prostora bivšeg SSSR. Predsednik kluba Anatolij Kapski napravio je trogodišnji plan po kojem je kao ključ uspeha odredio to da nijedan igrač ne treba da napusti klub osim onih koji nisu svojim partijama zadovoljili u prethodnoj sezoni. Ova deviza mu se isplatila i BATE je u drugom krugu kvalifikacija najpre napravio senzaciju eliminisavši belgijski Anderleht, a potom pobeda nad bugarskim Levskim u trećoj rundi i nije bila neko veliko iznenađenje.

Srpski igrači u LŠ

Srbija će ipak imati svoje predstavnike u Ligi šampiona, ali samo u igračima koji igraju za prestižne evropske klubove. Ove sezone od domaćih fudbalera u najelitnijem takmičenju imaćemo priliku da gledamo: Branislav Ivanović (Čelsi), Dejan Stanković (Inter), Duško Tošić (Verder), Igor Duljaj (Šahtjor), Ivan Ergić (Bazel), Marko Perović (Bazel), Danko Lazović (PSV), Vladimir Stojković (Sporting), Nemanja Vidić (Mančester J.), Zdravko Kuzmanović (Fiorentina) i Milan Stepanov (Porto).

Rumunski fudbal doživljava konstantan uspon još od sredine devedesetih godina prošlog veka, tačnije od pada tiranskog režima Nikolaj Čaušeskua. Najpre je usledio procvat reprezentativnog fudbala (setite se generacije Georgi Hadžija sa Svetskog prvenstva u SAD 1994. godine), a od 2000. u konstantnoj ekspanziji je i klupski fudbal. Najpre je rumunski tajkun Điđi Bekali napravio pravi evropski hit od Steaue, čije učešće u LŠ više nije iznenađenje. Odmah zatim, kao i u Rusiji, postala je stvar prestiža među lokalnim kontroverznim biznismenima čiji će klub napraviti veći uspeh. Ilie Urezan je po dolasku na čelo Kluža u klub doveo pul od čak 21 sponzora. Po završetku protekle sezone, u kojoj je Kluž osvojio duplu krunu u Rumuniji, Urezan je najavio da će samo od Koka-Kole i Najkija na ime sponzorstva u klupsku kasu sliti 20 miliona evra. Međutim, do uspeha je pored novca Kluž došao i dobrim skautingom afričkih i azijskih fudbalera koji će iz ovog kluba sigurno otići u jake zapadnoevropske klubove.
O napredovanju kiparskog fudbala ne treba posebno trošiti reči. Podatak da Apoel iz Nikozije, koji je pre dva dana izbacio Crvenu zvezdu iz Kupa UEFA, ima u svojim redovima čak šest južnoameričkih reprezentativaca govori sam za sebe. Anortozis je u kvalifikacijama za LŠ grčkom Olimpijakosu održao školski čas iz fudbala. Švajcarski Bazel i danski Alborg dolaze iz visoko razvijenih zemalja i već su ranije u nekoliko navrata zastali na samom pragu LŠ, ali ovaj put uspeli su da odu i korak dalje pa će se sada zasluženo takmičiti rame uz rame sa evropskim velikanima.
Svoje klupske predstavnike u LŠ ove godine imaće 17 zemalja, među kojima su i već navedeni Kipar i Belorusija. Ukrajina u ovom takmičenju standardno ima dva predstavnika (Dinamo Kijev i Šahtjor) i iznenađenje je samo kada jedan od njih ne uspe da se plasira. Rumunija se takođe može pohvaliti da je redovno zastupljenja u evropskoj eliti. Što se ljubitelja fudbala u Srbiji tiče oni će morati da se zadovolje i navijanjem za neke od inostranih klubova pošto je za domaće klubove već godinama uspeh i plasman u Ligu UEFA, pogrdno nazvana i utešnom Ligom šampiona. Odavno je poznato da se plasman u LŠ planira godinama. Prošlogodišnji šampion, Mančester junajted, samo od LŠ je prema zvaničnim podacima inkasirao 120 miliona evra (u ovu cifru su uračunata TV prava i zarada koju UEFA garantuje, ali nisu uračunate dodatne premije od sponzora). Vlasniku pehara „sa velikim ušima“ već više od decenije zagarantovana je veća zarada nego reprezentaciji koja osvoji Svetsko prvenstvo. Sam plasman u LŠ svakom klubu garantuje najmanje osam miliona evra, makar ovaj izgubio sve mečeve. Kada je toliki novac u pitanju normalno je da ga žele mnogi – zato se do njega i ne dolazi „preko noći“. Za sada od naših klubova ulazak u LŠ možemo očekivati samo pukim slučajem, odnosno zahvaljujući dobrom žrebu kako to vole da kažu ovdašnji fudbalski zvaničnici. Mada, ako pogledamo u bugarski Levski koji je već bio u LŠ, zatim u BATE Borisov, Anortozis itd. postavlja se pitanje da li se u budućnosti uopšte i na dobar žreb možemo osloniti. Pre tri godine u kvalifikacijama za LŠ jedna slovačka Artmedija (ranije Petržalka) izbacila je Seltik i Partizan. Ulazak u fudbalsku elitu ne planira se od danas do sutra već od danas pa za najmanje tri godine.