Foto: EPA-EFE/ARMANDO BABANI

Prvi u istoriji razgovor lidera dveju strana koje su odbacivale susrete, pretile i ljutito „režale“ jedna na drugu dok je Hladni rat u ostalom svetu završen pre tri decenije, treba da usledi posle samita krajem aprila dveju Koreja, koje su tehnički još u ratu, i možda postane istorijska vododelnica u određivanju sudbine Korejskog poluostrva.

U seriji iznenađujućih događanja poteklih sa severoistoka Azije koji izrasta u jedan od epicentara čovečanstva, savetnik za nacionalnu bezbednost južnokorejskog predsednika Čung Eui Jong je u Vašingtonu 8. marta, objavio da je Kim „izrazio želju da se što pre sastane“ sa predsednikom Trampom. Tramp je smesta pristao na samit sa Kimom „kako bi postigli trajnu denuklearizaciju“.

Čung, jedan od najbližih saradnika predsednika Mun Đe-ina, obavestio je Trampa o sporazumu koji je postigao tokom posete Severnoj Koreji tri dana ranije. Preneo je Kimovu poruku da bi sa Trampom mogao da postigne „nešto značajno ukoliko lično razgovaraju“. Neočekivanu saglasnost Trampa opisao je kao entuzijastičnu posvećenost dijalogu koji je „prevazišao istraživačku fazu“. „Izražavam duboku zahvalnost hrabrosti i mudrosti dvojice lidera u donošenju ove teške odluke“, dodao je iskusni diplomata Čung.

Čungove objave posle poseta Pjongjangu i Vašingtonu su dramatičan zaokret pošto su tenzije na Korejskom poluostrvu dostigle vrhunac tokom 2017. zbog serije severnokorejskih nuklearnih i raketnih proba i sledstvenih američkih vojnih pretnji. Predviđanja su bila da će nepredvidivi i hiroviti predsednik Tramp razrešiti Korejski čvor, diplomatski ili operacijom „Krvavi nos“ protiv Kim DŽong una.

Podela nacije posle 5.000 godina

Prošlogodišnja uzavrela atmosfera u regionu u kome se susreću značajni geostrateški interesi svetskih moćnika SAD, Narodne Republike Kine i Rusije, regionalnih sila Japana i Južne Koreje, te međunarodno izopštenog severnokorejskog režima, ima korene u 20. veku. Korejska nacija čija istorija seže više od 5.000 godina u istoriju, podeljena je po 38. paraleli na kraju Drugog svetskog rata između SAD i Sovjetskog saveza koji su porazili Japan, kolonijalnog gospodara Poluostrva tokom prethodnih 35 godina. Na severu je SSSR omogućio 1948. osnivanje Demokratske Narodne Republike Koreje (DNRK), posle čega je na jugu formirana Republika Koreja (RoK).

Od pada sveta socijalizma ranih 90-ih više je dokaza da je 25. juna 1950, severnokorejski maršal Kim Il Sung (tada poznatiji kao Kim Ir Sen), deda sadašnjeg vladara u Pjongjangu (ili onda Fenjanu), naredio invaziju na jug radi ujedinjenja nacije. Usledio je trogodišnji rat u kome su uz Kima stali NR Kina, SSSR i zemlje narodne demokratije (Jugoslavija je u Ujedinjenim nacijama glasala samostalno, kao i Indija, Egipat i Norveška), dok su se u odbranu RoK stavile UN, pre svega SAD i 15 zemalja Zapada, Azije i Afrike.

Rat je bio najrazorniji posle druge svetske vojne. Ubijeno je više od 2,5 miliona civila i gotovo milion vojnika na obema stranama. Seul, glavni grad Južne Koreje je tri puta prelazio iz jednih u druge ruke i samo je po koja građevina od kamena ostala nesravnjena sa zemljom. Po priznanju američkih generala, u Severnoj Koreji je gađana cigla na cigli i sve što se kretalo, čak mačke i psi…

Neprijateljska osećanja su nastavljena i posle primirja zaključenog 27. jula 1953. između DNRK, NRK i SAD u istorijskom selu Panmundžomu. Odatle se na istok i zapad provlači 240 kilometara (km) duga i četiri km široka Demilitarizovana zona (DMZ) koja je zbog mnoštva mina postala svojevrsna prirodnjačka oaza. Duž DMZ je najveća koncentracija vojne sile na svetu – stotine hiljada severnokorejskih i južnokorejskih vojnika sa teškim naoružanjem i gotovo 30.000 najsavremenije opremljenih iz SAD.

U potonjim decenijama su u korejskim državama pod autokratama, partijskim i vojnim, izgrađivani različiti političko-ekonomski sistemi. U DNRK je na osnovu Kim il Sungove ideologije „đuče“ (oslanjanje na vlastite snage) i pritiska Zapada oformljeno najzatvorenije društvo na svetu. Južna Koreja je, pak, posle decenija vrtoglavog privrednog rasta i postepene demokratizacije stasala u visokorazvijenu državu koja se diči najsavremenijom elektronskom i automobilskom industrijom i korejskim talasom (K-Wave) u umetnosti, modi, kulinarstvu…

Međusobne krvave likvidacije i teror

Sve vreme je trajalo žestoko rivalstvo dveju Koreja za predstavljanje jedne od najhomogenijih nacija u svetu (dugo je na poluostrvu uz Korejce živela samo mala zajednica etničkih Kineza). Zloupotrebljavani su teroristički akti ravni najuzbudljivijim trilerima. Po priznanju uhvaćenog severnokorejskog agenata, grupa diverzanata je 21. januara 1968. presretnuta na par stotina metara od Plave kuće, sedišta ondašnjeg južnokorejskog diktatora generala Park Čung-hia. U ljutoj bici su gotovo svi Severnokorejci likvidirani.

Za uzvrat je Park naredio da se južnokorejski komandosi, regrutovani iz zatvora, ubace u Pjongjang i ubiju Kim il Sunga. No, u surovom obrtu ovi su se posle višegodišnje obuke na pustom ostrvu pobunili 23. avgusta 1971, ubili stražare i krenuli put Seula radi namirivanja računa. Svi su likvidirani u višemilionskom gradu (o tome svedoči popularni južnokorejski film „Silmido“ iz 2003).

Međukorejska razračunavanja su se odvijala širom sveta. Da bi sprečili održavanje Letnje olimpijade u Seulu 1988, Severnokorejci su podmetnuli bombu u avion „Korean Era“ na letu 858 između Bagdada i Seula, 29. novembra 1987. U eksploziji nad Andamanskim morem je poginulo 115 lica. Stariji agent je progutao cijankalij, ali je njegova šarmantna saradnica preživela i posle robijanja u južnokorejskom zatvoru živi u Seulu udata za jednog od njenih nekadašnjih čuvara.

Severnokorejski režim je odmeravao snage i sa SAD. U jednom od velikih incidenata tokom Hladnog rata, severnokorejska ratna mornarica je 23. januara 1968. zaplenila u Istočnom moru (Japansko more) američki špijunski brod „Pueblo“ tvrdeći da je ušao u njene teritorijalne vode. Pošle teških isleđivanja je blizu 90 članova posade pušteno pred Božić 1968, a „Pueblo“ je ukotvljen kraj obale reke Potong u Muzeju Pobedničkog rata u Pjongjangu.

Park Čung hija je 26. oktobra 1979, ubio njegov šef obaveštajne službe. Kim Il sung je umro od srčanog udara 8. jula 1994. DNRK je bez reformi postepeno nazadovala i posle nestanka socijalističkog lagera spas je potražila u nuklearnom i raketnom naoružavanju. Južna Koreja je nakon vojnih diktatura počela da se demokratski razvija i stiče sve više prijatelja u svetu.

U manje zategnutoj situaciji upriličena su dva samita liberalnih južnokorejskih predsednika Kim De Đunga (2001.) i Ro Mu Hjuna (2006.) sa Kimovim sinom Kim DŽong Ilom, ocem sadašnjeg vladara DNRK, ali bez vidljivih rezultata. Usledila je decenija predsednikovanja dva južnokorejska konzervativna šefa države, potonji je bila Kim Gun-hje, ćerka diktatora Parka, kada su odnosi dveju država na Poluostrvu ponovo pogoršani.

U maju 2017. je na prevremenim predsedničkim izborima u Južnoj Koreji pobedio liberalni političar Mun Đe-in, sledbenik nobelovca Kim De-đunga i Ro mu hjuna. Mun, čiji su roditelji prebegli tokom rata sa Severa, odmah je počeo sa posredničkim naporima kao samoproglašeni „pokretač Korejskog poluostrva“. Koristeći „Olimpijadu mira“, Zimske igre u Pjongćangu u februaru i martu, odigrao je veliku ulogu u organizovanju vlastitog samita sa Kim DŽong Unom u aprilu i severnokorejskog vođe sa Trampom u maju,

Sada su u Plavoj kući su oprezni, ističući da „je važnije šta će se dešavati nadalje“. Mun smatra da ne može sebi da dozvoli da se opusti dok teško postignuta dinamika u dijalogu ne dovede do denuklearizacije i mira na Korejskom Poluostrvu.

Uticaj Kine

NR Kina je tokom 2000-ih bila domaćin razgovorima šest strana za razrešenje nuklearnog problema Severne Koreje (Još i SAD, Rusija, Japan i RoK). Peking je pozdravio predstojeće samite, ali je pitanje šta će izuzetno brz razvoj događaja na Poluostrvu značiti za uticaj NR Kine u regionu? Japan strahuje hoće li biti uključen u proces postizanja eventualnog velikog sporazuma između Severne Koreje i SAD.

Zato će Seul morati naporno da radi kako bi do detalja objasnio uslove sporazuma. Dok se događaji odvijaju, NR Kina i Japan ne smeju da se osete izostavljenim iz rešenja, jer se traži njihova saradnja i podrška kao savezničkih sila.